Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Навршавају се 24 године од када је нашу рокенрол сцену напустио “дечак из воде” и личности легенде која годинама у назад прераста у култ обожавања, музичар Милан Младеновић, фронтмен култног састава ЕКВ.

Младеновић је познат као фронтмен групе Екатарина Велика са којом је издао шест студијских албума. Рођен је 1958. године, а своје музичке кораке започео је доста раније, још као дете, а из тог статуса остварио је и први већи успех.

- Почео сам да свирам у четвртом разреду основне школе, тада ми је отац купио акустичну гитару и уписао ме у музичку школу. У то време волео сам много да читам, читао сам Александра Диму и авантуристичке романе. Битлсе сам слушао највише, подсећао се Младеновић у једном разговору за емисију “Три жеље за златну рибицу”.

После првих озбиљнијих успеха седамдесетих година у бенду “Лимуново дрво” са којим је наступао по гитаријадама, у СКЦ-у и Дому омладине. Из корена ове групе израста панк састав новог таласа “Шарло акробата” у постави поред Младеновића су свирали Душан Којић Која и Ивица Вдовић Вд. Веома кратко обитавање на музичкој сцени, а тај период обележиле су нумере “Она се буди”, “Мали човек” и непревазиђена ствар “Нико као ја”.

- Када смо се упознали Која и ја, он је тада био клинац, носио је афро фризуру и био је много лакши, сада је онако стамен за видети. Осамдесета, осамдесет прва то су биле добре године, са таласом журки, са кругом људи који се лудо зеза, виси у ваздуху нека добра атмосфера.

Сви смо били заједно, имали смо симпатије за своје ближње и комшије, колеге. Сви су тада говорили хвалоспеве за своје колеге по интервјуима, а не као данас што се пљују, причао је 1992. године у интервјуу за ТВ Постер Милан Младеновић.

Пред крај 1981. Младеновић формира бенд “Катарина II” са пријатељима и музичарима из претходно наведених група, ту први пут са њима свира и клавијатуристкиња Маргита Стефановић Маги.

- То је било јако лепо, људи су били људи, а нису били подељени на нације, на разна политичка стремљења, на ово или оно, говорио је Младеновић.

После издавања истоименог албума, где су место нашле песме “Аут”, “Јесен”, “Радостан дан” и друге, услед несугласица бенд се распада и ствара се “Екатарина Велика” популарнија под називом ЕКВ, која ће Младеновића и Маги уздићи до култа.

- Први албум је оно што јесте Екатарина Велика, песме су искрене и јако предане. Ми смо били баш ентузијасти, путовали смо по целој Југославији, свирали смо за џабе, милсим да је то јако лепо време било. Кренути у један сат ноћу из СКЦ-а да би стигли у Задар у четири поподне. Маги је једна храбра особа која је много утицала на мене и ово што радимо. Стварно је храбро изгурала све ове године. Многим људима је било доста, нису могли физички или психички да поднесу то, био је то известан напор коме се није назирао крај. Ми нисмо ни ситуирани како треба, свирамо за бобице. Али она остаје ту и остаје са мном, присећао се Младеновић за ТВ Постер пре 25 година.

Низали су се албуми “Екатарина Велика”, “С’ ветром у лице”, “Љубав” заједно носећи ванвременске песме “Као да је било некад”, “Очи боје меда”, “7 дана” и друге хитове. Младеновић је инсистирао да се песме ЕКВ-а не узимају као поезија и да се не одвајају од музике.

- Песме нам настају на пробама, када почињемо сви заједно да свирамо и то су најбоље песме као “Пар година” или тако неке, навео је тада Младеновић.

Младеновић је 1994. године отишао у Бразил и тамо са пријатељем Митром Суботићем Субом снимио албум Анђелов дах, чије објављивање није дочекао, јер је услед рака панкреаса преминуо 5. новембра 1994. Многи чланови групе ЕКВ више нису данас међу живима - Бојан Печер умро је у Лондону од срчаног удара, Маргита Стефановић 18. септембра 2002. године, Иван Видовић 1992. и Душан Дејановић 2000. године што показује трагичну судбину овог бенда.

Међутим, Младеновићева борба за срећу и настојање да се живи од љубави довели су његов лик на мајице данашњих клинаца, као лик Че Геваре.

- За крај бих рекао само то да ми ни у ком случају није жао што сам све ове године протраћио тако неозбилњој ствари као што је рокенрол, мислим да нисам могао поштеније и искреније да потрошим те године, закључио је Младеновић интервју који је објављен 1992. године.

Милош Симић, Данас

ЕКВ - Пар Година За Нас (Сава Центар, 12.11.1993.)