На стогодишњицу ослобођења Србије у Великом рату, подсећамо се приче о Момчилу Гаврићу, најмлађем подофициру у Првом светском рату, који је у битку кренуо као осмогодишњак, пошто су му аустроугарски војници побили целу породицу.
Пошто је остао без родитеља и седморо браће и сестара, придружио се Шестом артиљеријском пуку Дринске дивизије. Преживео је албанску голготу, а из рата се вратио као дванаестогодишњи подофицир.
Управник Музеја "Јадар" у Лозници Горан Вилић каже да је преко 70 милиона војника било укључено у тај ратни вихор.
"Само је један Момчило Гаврић, само један случај да је војник имао само осам година када је ступио у српску војску и придружио се српским војницима, прокрстарио сва ратиша од 1914. до 1918. године", истиче Вилић.
Момчило Гаврић, сто година после завршетка рата, симбол је и све деце која су прерано изгубила своје детињство. Слике храброг али рањеног и изгладнелог дечака обишле су свет, а сам Момчило дуго је и од своје породице крио животну причу.
Његов син Бранимир Гаврић сећа га се као веома скромног човека.
"Као такав ће нам остати дугом сећању. Поносан сам ја и цела фамилија Гаврића што носимо његово име и његово презиме", каже Бранимир.
Најмлађи војник рођен је у селу Трбушници код Лознице, одакле је и кренуо у рат. После улице са његовим именом, на обележавању стогодишњице ослобођења тог града у Првом светском рату, грађани Лознице сачували су од заборава његов лик и дело.
Велика добротворка лејди Пеџет, Момчила Гаврића је називала српским витезом. Грци су му подигли златну плочу на Крфу, а француски председник Франсоа Митеран га је одликовао орденом.
Двадесет пет година после смрти, овај херој добио је свој први споменик у Србији.
РТС
Ауторска права Радио Оаза 2026