Рођен је 18. марта 1780. године, познатији као Милош Обреновић, вођа Другог српског устанка, кнез Србије од 1815. до 1839. и од 1858. до смрти 1860, који је поставио темељ независности Србије. Борио се и у Првом српском устанку, али се 1813. предао Турцима после пропасти устанка и помогао им да умире Хаџи-Проданову буну 1814, да би 1815. у Такову дигао устанак у којем је потукао Турке.
Споразумом с Марашли Али-пашом добио је за Србију ограничену аутономију. Затим је, вешто користећи неспоразуме Русије и Отоманског царства, издејствовао султаново и међународно признање, што је крунисано Хатишерифом из 1830, којим је Србији призната унутрашња самоуправа, а Милошу наследност кнежевског достојанства.
У унутрашњој политици био је деспот, безобзирно се богатио и није презао ни од физичких ликвидација, почев од убиства вође Првог српског устанка Карађорђа 1817. године.