Рођен је 18. марта 1780. године, познатији као Милош Обреновић, вођа Другог српског устанка, кнез Србије од 1815. до 1839. и од 1858. до смрти 1860, који је поставио темељ независности Србије. Борио се и у Првом српском устанку, али се 1813. предао Турцима после пропасти устанка и помогао им да умире Хаџи-Проданову буну 1814, да би 1815. у Такову дигао устанак у којем је потукао Турке.
Споразумом с Марашли Али-пашом добио је за Србију ограничену аутономију. Затим је, вешто користећи неспоразуме Русије и Отоманског царства, издејствовао султаново и међународно признање, што је крунисано Хатишерифом из 1830, којим је Србији призната унутрашња самоуправа, а Милошу наследност кнежевског достојанства.
У унутрашњој политици био је деспот, безобзирно се богатио и није презао ни од физичких ликвидација, почев од убиства вође Првог српског устанка Карађорђа 1817. године.
Под притиском Милетине буне, на Сретење 1835. издао је истоимени слободоуман устав, којем су се успротивили Русија, Отоманско царство и Аустрија, па га је убрзо са задовољством укинуо.
Био је приморан да се 1839. повуче с власти у корист сина Михаила, а на престо га је вратила Светоандрејска скупштина 1858. године.
Прочитајте - Лопов на двору кнеза Милоша
Слика Кнеза Милоша је рад аустријског сликара Морица М. Дафингера. Насликана је око 1848. године и налази се у Народном музеју у Београду.
Ауторска права Радио Оаза 2025