Због политичких борби у Србији и непоштовања такозваног Турског Устава из 1838. године, Милош је абдицирао, а на наредној скупштини која је одржана 14. септембра 1842 године Александар Карађорђевић изабран је за кнеза Србије. Он је онда кренуо да реформише земљу, уводи нове установе како би убрзао развој и модернизацију српске државе. 

За време његове владе донет је кодекс грађанског права, уведена стајаћа војска, унапређене постојеће школе, али и уведене нове. Такође су основани Народни музеј и Народна библиотека.  
Пошто су га уставобранитељи довели на власт свргавањем Михаила Обреновића, они ће бити и обележје целе његове владавине, односно биће под њиховим утицајем. Због тога се и цео тај период његове владе назива и режим уставобранитеља. 

Није прошло много, кнез је дошао у сукоб са Државним саветом, што је кулминирало сазивањем Светоандрејске народне скупшине, после чега је био принуђен да абдицира 1858. године. 

После абдикације кнез се повукао на своје имање у близини Темишвара, али је његов миран живот пореметила оптужба да је учествовао у атентату на кнеза Михаила Обреновца тако што је завереницима дао оружје и новац.  То га је, бележе историчари, веома погодило, па су борбе између две династије, од којих се до тада држао по страни, само још више распламсале. 

Тада је почео да се бори за то да на престо опет дође један Карађорђевић. 

Умро је 22. априла 1885. године у Темишвару, а сахрањен је у Бечу. Гроб му је оскрнављен 1911. године и украдена лобања која је убрзо пронађена у жбуњу. Његови и посмртни остаци, као и остаци његове супруге Персиде пренесени су у задужбину краља Петра И на Опленцу. 

Б92, Б. Г. Грубић