Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Како је Пупин помогао Србији?

2018.10.09

Научник, иноватор, добротвор и патриота, све је то био Михајло Пупин. Својој држави, у којој није живео већину свог живота, помогао је на две мировне конференције - у Лондону и Паризу.

Наиме, на Лондонској мировној конференцији 1913. године помагао је српску делегацију, и то због личних веза са тадашњим америчким председником Вудроом Вилсоном. Верује се да је његовом заслугом Србији припао део Баната који је упркос саставу становништва одлуком великих сила већ био намењен Румунији. 

Такође је учествовао и на мировној конференцији 1919. године у Паризу, после Великог рата. На њој је бранио интересе Србије и нове заједничке државе које је најзад укључивала и његов родни Банат, односно Идвор. 

Пупин је рођен 9. октобра 1854. у селу Идвор, у општини Ковачица, у Банату. Отац Константин (Коста) и мајка Олимпијада, земљорадници, имали су десеторо деце, петорицу синова и пет ћерки.  По завршетку основне школе и делимично средње, Пупин је школовање наставио 1872. године у Прагу. Учио је врло неуредно због учешċа у сукобима чешке и немачке омладине и туговања за завичајем.
Са навршених 20 година живота, одлази у САД. 

Првих пет година у Америци живео је веома тешко, радио је као физички радник, док је истовремено похађао Куперову вечерњу школу. Уписао је Колумбија колеџ 1879. године, а пошто је био примеран ученик, ослобођен је плаċања школарине, а веċ на крају прве године добио је две новчане награде (из грчког и математике). Углавном се издржавао држећи приватне часове другим ученицима и физичким радом. 

По завршетку школовања 1883. године добио је диплому првог академског степена “Bachelor of Arts”, а дан пре тога примио је америчко држављанство. Добио је одмах стипендију, као одличан студент, за студије математике и физике у Кембриџу у Великој Британији (1883-1885), а затим у Берлину (1885-1889), где је докторирао из области физичке хемије, са темом: „Осмотички притисак и његов однос према слободној енергији“.

Своју наставничку каријеру и научну делатност започео је 1889. године као наставник физичке математике у одељењу за електротехнику на Колумбија универзитету у Њујорку, где је пуних четрдесет година радио као наставник и професор. Патентирао је 34 проналаска. Никада није заборавио завичај и није се одрекао старог завичаја и помагао је и Идвор и Србију и Југославију на све могуċе начине. 

Пупин је био ожењен Американком Саром Катарином Џексон из Њујорка. Имао је са њом ċерку Варвару, удату Смит. 

Умро је 12. марта 1935. у Њујорку и сахрањен на гробљу Вудлаун у Бронксу. 

Помоћ за Краљевину 

Основао је неколико добротворних фондова, први 1914, назвавши га именом Пијаде-Алексић-Пупин, а одатле су на светосавским академијама награђивани најбољи ученици из области књижевности, историје и гусларства с песмама које је прикупио Вук Стефановић Караџић. 

Током Првог светског рата у Америци је организовао добровољце за Солунски фронт и прикупљао помоћ за Краљевину Србију, а својом личном имовином гарантовао је финансијске аранжмане за куповину оружја за српску војску односно добровољце. 

Други фонд са својим именом Пупин је основао 1926, за помоћ црквено-школској општини у родном Идвору, српском друштву Привредник и ђацима са подручја данашње Војводине у пољопривредним школама. 

Тај Фонд је краљ СХС Југославије Александар Карађорђевић одобрио посебним указом.

И Пулицерова награда

Пупин је био и успешан писац. За своје аутобиографско дело „Са пашњака до научењака“ (наслов у оригиналу: „From Immigrant to Inventor“), објављено 1923. године, годину дана касније 1924. године добио је Пулицерову награду.

Б92

Ауторска права Радио Оаза 2026