Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Амерички судија Теодор Мерон одлучио је да се сам повуче из апелационог већа које ће изрећи правоснажну пресуду некадашњем председнику Републике Српске Радовану Караџићу, саопштио је данас међународни суд у Хагу. Изузеће судије Мерона, који је председник суда и председавајући апелационог већа, претходно је затражила Караџићева одбрана, позивајући се на одлуку којом је Мерон „због утиска да је пристрасан” био изузет из жалбеног већа у процесу против бившег команданта Војске РС Ратка Младића.

У данашњој одлуци судија Мерон тврди да би Караџићев предмет „наставио да разматра непристрасно”, али да не жели да одлучивање о захтеву за његово изузеће одуговлачи жалбени процес и одложи изрицање правоснажне пресуде, планирано до краја ове године, преноси Бета. 

Судија Мерон закључио је да је у интересу правде да се повуче из апелационог већа и на своје место у апелационом већу именовао судију Вилијама Секулеа. Мерон је у данашњој одлуци изразио неслагање с претодном одлуком судије Жан-Клода Антонетија да он и још двојица судија буду изузета из апелационог већа у процесу генералу Младићу.

Та одлука „очигледно је противречна установљеној судској пракси и, према мом мишљењу, шкоди интересу Механизма” (правног наследника Хашког трибунала), навео је Мерон.

И Караџића и Младића Хашки трибунал је првостепеним пресудама прогласио кривим за геноцид у Сребреници, прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, терорисање становништва Сарајева дуготрајним гранатирањем и снајперисањем и за узимање припадника Унпрофора за таоце, 1992-95.

Караџић је осуђен на 40 година затвора, а Младић на доживотни затвор.

Обојица су на те пресуде уложила жалбе, као и хашко тужилаштво.

Судија Антонети је недавно усвојио захтев Младићеве одбране да из апелационог већа буду изузете судије Мерон, Кармел Ађијус и Лиу Даћун због тога што су учествовали у ранијим процесима у којима су осудили официре потчињене генералу Младићу.

Према одбрани, судије су у тим пресудама утврђивале и Младићеву кривицу.

Антонети је прихватио аргумент Младићеве одбране да је тиме створен утисак да судије Мерон, Ађијус и Даћун не могу непристрасно разматрати Младићеву жалбу на првостепену пресуду.

Слично Младићевој одбрани, Караџићев бранилац Питер Робинсон тврдио је да Мерон не може непристрасно да разматра Караџићеву жалбу на првостепену пресуду зато што је у претходних 13 предмета за злочине у БиХ потврдио осуђујуће пресуде војним и политичким званичницима босанских Срба којима је Караџић био надређен.

У тим процесима, назначила је одбрана, Мерон је утврђивао чињенице које су предмет суђења Караџићу. У пресудама, у чијем је доношењу учествовао судија Мерон, утврђено је и да је постојао удружени злочиначки подухват на чијем је челу био Караџић.

У пресудама Караџићу потчињеним званичницима, судија Мерон је учествовао у утврђивању Караџићеве одговорности за злочине за које је и сам оптужен, аргументује одбрана.

У захтеву за изузеће, одбрана, међутим, није тврдила да је „судија Мерон заиста пристрасан против Караџића” и, штавише, одала му је признање за „процедуралну правичност у жалбеном поступку” и „изузетну бригу за здравље оптуженог и услове у којима је притворен”.

„Међутим, имајући у виду одлуку у процесу Младићу, даље присуство судије Мерона у овом жалбеном поступку оставило би утисак да је он пристрасан. Он је потврдио пресуде за 14 оптужених који су били потчињени Караџићу, прихватајући налаз да су они били чланови удруженог злочиначког подухвата заједно са њим. Тиме је судија Мерон потврдио налаз о Караџићевој кривици”, закључила је одбрана.

У поступку против Караџића остало је само да апелационо веће изрекне правоснажну пресуду.

На првостепену пресуду жалило се и тужилаштво, тражећи да Караџић буде проглашен кривим и за геноцид у још шест босанских општина.

По тој тачки оптужнице, првостепено веће је Караџића ослободило кривице.

Караџић је у притвору хашког суда од јула 2008. када је ухапшен у Србији и изручен у Хаг.

Бета