Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Кина је оптужила Сједињене Државе да воде политику „трговинског злостављања” и да мерама као што су тарифе застрашују друге земље како би се повиновале вољи Вашнгтона, преноси данас кинеска новинска агенција Синхуа, неколико сати пошто су две земље увеле нове царине на узајамни увоз робе.

Позивајући се на белу књигу о билатералном трговинском спору, коју је објавио Кинески државни савет, Синхуа наводи да је Кина покушала да реши ово питање у заједничком интересу двеју страна, али да је нова америчка администрација „била контрадикторна и стално изазивала Кину”, што је довело до брзе ескалације конфликта, преноси Ројтерс.

САД и Кина су јутрос увеле једна другој нове тарифе на увоз робе, пошто две највеће економије света, како наводи Ројтерс, нису показале никакве знаке „ретерирања” у растућем трговинском спору уносећи немир на финансијска тржишта. Америчке тарифе на 200 милијарди долара кинеске робе и узвратне царине Пекинга на 60 милијарди долара америчких производа ступиле су на снагу јутрос у 4:01 сато по ГМТ.

Агенција АП наводи да су амерички регулатори активирали планиране увозне дажбине од 10 одсто на увоз око 5.745 кинеских производа вредних 200 милијарди долара, међу којима су и бицикли и намештај. Конфликт је почео због притужби америчког председника Трампа да Пекинг „краде” или притиска стране компаније да предају своју технологију како би ушле на кинеско тржиште.

Амерички званичници кажу да кинески планови за развој глобално конкурентних државних компанија у области роботике и других технологија крше обавезу те земље за отварање тржишта и да могу довести до еродирања индустријског лидерства САД-а у свету.

Кинески лидери су понудили да смање свој, политички осетљив, више милијарди долара „тежак” трговински суфицит са САД-ом куповином више природног гаса и других америчких извозних производа. Међутим, одбацили су притисак да промене своје индустријске планове које руководство у Пекингу види као пут ка просперитету и глобалном утицају.

Без било каквог споразума на видику, прогнозери кажу да би сукоб између две највеће светске економије могао да среже глобални раст до 2020. године. Рејтинг агенција Фич је данас снизила прогнозу кинеског и светског економског раста за следећу годину за 0,1 процентни поен, на 6,1 посто и 3,1 одсто, респективно. „Трговински рат је сада реалност. Негативни ризици у нашој прогнози глобалног раста такође су порасли”, навео је главни економиста Фича Брајан Коултон у извештају.

Кина је почела да примењује више тарифе на још 60 милијарди долара увоза из САД-а, услед ескалације трговинског конфликта око технолошке политике, будући да је амерички председник Доналд Трамп почетак ове недеље означио као рок за увођење нових царина на 200 милијарди долара вредне кинеске робе.

Кинеска Општа управа царина је саопштила да је данас у подне по локалном времену почела да наплаћује додатне тарифе од пет до 10 одсто на више хиљада америчких производа, преноси агенција АП.

Подизање кинеских царина временски коинцидира са Трамповим планираним повећањем тарифа на 200 милијарди долара кинеске робе које треба да ступе на снагу, али из владе САД-а нема потврде да су почели са наплатом виших намета.

Влада у Пекингу је одбацила Трампове захтеве да одустане од државних планова за развој роботике и других технолошких индустрија за које кинески трговински партнери тврде да крше обавезе о отварању тржишта Кине.

Поред тога, Кина је у суботу отказала планиране трговинске преговоре са САД, тако да ове недеље неће послати вицепремијера Лиуа Хеа у Вашингтон, након што је америчка администрација увела кинеским војним агенцијама санкције због набавке руских борбених авиона и ракета земља-ваздух.

На мети санкција нашли су се кинеско одељење за развој опреме и његов директор Ли Шангфу због „значајних трансакција” са руским државним извозником оружја Рособоронекспорт, пренео је Би-би-си, подсетивши да се Пекинг није придружио санкцијама Запада Москви 2014. Америчка администрација ставила је на црну листу још 33 кинеских држављана и субјеката који сарађују са руском војском и обавештајном службом.

Танјуг