Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Ово је све што треба да знате о исхрани

Искрено речено, тешко је знати како да се хранимо у ово модерно доба. Таман кад се навикнете да кувате користећи кокосово уље, избаците угљене хидрате увече и смањите уношење меса, стиже нова студија или се појави неки стручњак који каже да је све што радимо погрешно. 

Прошлог месеца је један харвардски професор рекао да је кокосово уље - које обожавају Гвинет Палтроу и скоро свака звезда са инстаграма која води рачуна о здрављу - „чист отров” зато што садржи засићене масти. А прошле недеље је једна студија са Мекмастер универзитета у Канади установила да можемо слободно да једемо дупло више пуномасног сира и црвеног меса неко што смернице за добро здравље тренутно прописују. Истраживачи су изјавили да њихова открића „доводе у питање конвенционално знање” и да конзумирање три порције пуномасних млечних производа и једне и по порције црвеног меса дневно чак може да смањи ризик од преране смрти за четвртину, а од фаталног срчаног удара за 22 одсто.

„Наши резултати показују да су млечни производи и месо корисни за здравље срца и дуговечност”, каже др Салим Јусуф са Мекмастер универзитета. „Они се разликују од тренутних препорука о исхрани.”

„Наша открића о пуомасним млечним производима и непрерађеном месу заиста доводе у питање конвенционалан начин размишљања”, потврђује Ендрју Менте, професор нутриционизма и епидемиологије.

„Када је реч о угљеним хидратима, рекао бих да су засићене масти корисне - што наши подаци јасно показују”, додаје он.

Што нас доводи до питања угљених хидрата, који се не препоручују још од прве декаде овог века, кад су их се сви од Џенифер Анистон и Рене Зелвигер до Бреда Пита одрекли у корист Еткинсонове дијете богате протеинима. Кромпир, тестенина и хлеб су врло брзо постали непријатељи.

Али се угљени хидрати полако враћају у исхрану захваљујући овогодишњем истраживању које је установило да су део здраве исхране и да чак могу да помогну против гојења. Мета анализа 30 студија коју су извршили канадски научници је закључила да унос тестенине три пута недељно може да помогне код мршављења: „Студија је установила да тестенина не доприноси гојењу или порасту телесне масти”, каже њен аутор др Џон Сивенпајпер, научник из Болнице Сент Мајкл у Торонту.

„После провере доказа”, наставља он, „сада можемо са одређеном сигурношћу да кажемо да тестенина нема негативан утицај на телесну тежину када се конзумира у оквиру здраве исхране. Напротив, анализа показује и мали губитак килограма.”

Упркос увреженом мишљењу да ако и уносите угљене хидрате, треба то да чините раније у току дана (чувена је изјава Камерон Дијаз да поједе чинију тестенине за доручак), нови тренд под називом ,пуњење угљеним хидратима’ - који има преко 48.000 хештегова на инстаграму - саветује да чувате угљене хидрате за вече.

Пуњење угљеним хидратима, или исхрана по циркадијалном ритму, обухвата ограничавање угљених хидрата у раном делу дана и њихов унос (оних здравих, као што су житарице од целог зрна, пиринач, сочиво и киноа) за вечеру. По тој теорији, уношење угљених хидрата касније и након активности значи да се чувају као енергија, а не као маст ако их уносите ујутро.

Последњих година се саветује да промените време када једете одређене групе намирница, а то исто важи и за време самог оброка. Нутриционисти су често саветовали да се доручкује у року од сат времена након буђења, јер се мислило да то покреће метаболизам.

Али се затим појавило периодично гладовање, које подразумева померање доручка што касније ујутро. Поред тога, једна нова студија подржава овај изузетно популаран тренд: истраживачи са универзитета Сарија су установили да су особе које су доручковале 90 минута касније него обично и вечерале 90 минута раније изгубиле двоструко више телесне масти од оних који нису - упркос томе што су јели исту количину хране.

„Ово је веома охрабрујуће. И даље можете, у извесној мери, да једете храну коју волите, али ако само промените време када је једете, можете имати дугорочну корист од тога. Не усуђујем се да кажем да је то савршено решење, али може да представља важан део целе приче”, каже др Џонатан Џонсон, који је предводио студију.

Истраживачи сматрају да ова пракса усклађује време јела са природним циркадијалним ритмом тела - нашим унутрашњим сатом - што помаже ефикаснијем метаболизму.

Истраживачи са Универзитета Алабаме су такође недавно открили да мењање распореда оброка - без мењања онога што једете - може да помогне при мршављењу, вероватно зато што уводи дуже периоде без хране и тако остварује предности повременог гладовања, као што су губитак масти, више енергије и смањен ризик од дијабетеса типа 2 и срчаних болести.

Ако и даље не знате шта да једете, нутрициониста Јан Марбер каже да будете храбри: „Нутриционистички савети се стално мењају јер је таква природа истраживања”, објашњава он. „Ми такође волимо да правимо баука од хране: пре 25 година су то биле масти, затим угљени хидрати, па млечни производи, а онда шећер. Црвено месо се није препоручивало, потом је вегански начин исхране постао популаран, а сада су сви против њега.

„Али права истина је да је ,суштина у умерености’: државне смернице о пет порција воћа и поврћа дневно, житарицама од целог зрна и угљеним хидратима богатим влакнима, две порције рибе недељно и више махунарки, мало масти итд. и даље стоје.

„Мада нас то не спречава да трагамо за чаробним решењем или триком који нам све ово време недостаје.”

Све што сте желели да знате о храни а нисте хтели да питате 

Замолили смо Јана Марбера, нутриционисту-терапеута Амелију Фрир и дијететичарку Хелен Бонд да нам одговоре на нека горућа питања…

Зашто парче тоста даје бољи осећај ситости него парче хлеба? 

Јан Марбер: „Тост је хрскав, а хрскава храна - или она која мора да се гризе - даје бољи осећај ситости од оне која је мекана и гњецкава. На пример, иако садржи протеине и угљене хидрате, јогурт не даје осећај ситости. Ако додате воће и орашасте плодове, бићете сити, чак и ако поједете мање порције.”

Да ли млеко једнако добро као протеински шејк после вежбања? 

Хелен Бонд: „Да, увек заговарам чашу млека. Оно вас рехидрира и има све хранљиве материје које су вам потребне да опоравите мишиће. Има угљене хидрате, извор је протеина и садржи хранљиве материје као што су фосфор, магнезијум и калцијум, који су добри за кости. Такође је много јефтиније.”

У које време дана је најбоље јести чоколаду? 

Амелија Фрир: „Раније је вероватно боље зато што ћете имати више шанси да сагорите енергију. Међутим, чоколада би требало да буде повремен извор енергије и не би требало да брините о томе.”

Да ли дупли еспресо после оброка помаже да се сагоре калорије? 

Јан Марбер: „Само зато што ће вас држати будним целе ноћи. Теоретски гледано, може се тврдити да кафа помаже да сагорите више калорија зато што вам привремено убрзава метаболизам. Али та количина је незнатна. А искрено речено, одлазак кући пешке ће сагорети исто толико калорија.”

Зашто толико много дуговечних људи пије мало вискија сваког дана? 

Амелија Фрир: „Нема ничег лошег у малој количини алкохола сваког дана. То помало зависи од особе; колико јетра може да преради и шта се дешава у осталим деловима тела. Али ја сам за умереност. Живот треба да буде забаван - зато увек подстичем људе да конзумирају мало онога у чему уживају.”

Данас, Извор: 

https://www.telegraph.co.uk/health-fitness/nutrition/diet/confused-eat-everything-need-know-nutrition/