До 2050. човечанству ће да се “обију о главу” последице које је сам изазвао. Са којим проблемима се човечанство суочава данас, чини се да већини људи није јасно, а онима који су свесни размера опасности од тога се диже коса на глави. “BBC Future Now” истражио је који проблеми ће да притискају човечанство 2050. године. Преносимо вам њихове мрачне прогнозе.
На прву лопту, мењање ДНК људи како би били отпорни на одређене болести чини се попут светог грала медицине. Историја човечанства, а посебно 20. и 21. века учи нас, међутим, да се при свакој савршеној и “спасоносној” идеји пре или касније отварају и врата пропасти. Овде је у питању етичка дилема о томе у ком тренутку ће таква генетска манипулација да прерасте у "дизајнирање беба" у фази ембриона, како би деца испала одређеног нивоа интелигенције, одређеног изгледа...
Човечанство ће морати прво да дефинише шта чини човека, а потом у сваку лабораторију, универзитет и корпорацију да постави етичаре који ће држати ствар под контролом.
Старије становништво него икада
Све је више људи на свету, а њихов животни век је све дужи. Данас је на свету око пола милиона стогодишњака. До краја века биће их 26 милиона. ЕУ, Јапан и Кина имаће велики удео становника старијих од 65 година. То повлачи веће трошкове медицинске бриге, па и личне бриге, за шта су Јапанци већ почели да развијају роботе.
Изгубљени градови
Климатске промене и отапање полова и глечера узрокују раст нивоа мора, па нема начина на који би градови попут Мајамија до половине 21. века могли да изгледају као данас. У опасности је скоро цео Бангладеш, као и целе минијатурне нације по Пацифику, Холандија, долина Неретве, делте великих река Нила, Темзе, Амазона...
Еволуција социјалних медија
Већ данас једва издржавамо хаос по друштвеним мрежама због лажних вести, манипулација, ширења терористичке, политичке, расистичке и корпоративне пропаганде. Интернет-трол је постао једнако озбиљна претња, попут хакера који тражи начин за крађу идентитета, провалу у базе података и уцене. Фејсбук је данас стар само 13 година, шта нас онда чека за 30?
Нови геополитички сукоби
Са уласком у 21. век геополитички свет се знатно изменио. Блиски исток је разорен, постоји низ држава које су нефункционалне због ратова, Северна Кореја је почела да лансира пројектиле који представљају провокацију, а има и нуклеарну бомбу. Такође, видели смо шта се догађа неприпремљеном Западу кад му на врата закуца егзодус од два милиона очајних избеглица, пише ББЦ. Ипак, кажу, ово је тек почетак. Хакери се мешају у националне изборе, националисти и екстремна десница су у порасту, опасне технологије су све доступније, а битке за ресурсе све интензивније.
Сигурно путовање аутомобилом
Урбанизација, возови који јуре брзином метка, па опет, у свету је аутомобила све више. Средња класа веома се развила у Кини, појављује се у Индији и ти људи за себе желе оно што има, или је имао Запад. Све пројекције говоре да ће аутомобила бити толико да ће утицати на околину, инфраструктуру, енергенте, а доста се већ говори о технологијама аутомобила без возача.
Борбе за ресурсе
Да, реч је о води, о енергентима, о храни... Међутим, то је само део приче. Ретки метали, од којих зависе многе високе технологије, а 90 посто њих налази се у Кини, биће потрошени за 20 година, кажу предвиђања научника.
Колонизација других светова
Свемирски туризам већ годинама је озбиљан пројекат којим би истраживање јефтиних, једноставних и сигурних путовања у свемир могло да се самофинансира и постане исплативо. Стивен Хокинг апсолутно није једини ни први који је упозоравао да је човечанство врло брзо мртво ако се не отисне у свемир.
“Билдовање” можданих способности
Кафа, чај, али и разна природна или вештачка средства, неретко и дроге, све више се користе по универзитетима, компанијама, у свакидашњем животу како би људи повећали интелектуалне способности. Нисмо ни свесни колико се у том процесу ослањамо на компјутере, паметне телефоне и сличне уређаје. Данас се већ отворено сања о средствима која би од мозга циљано направила суперуређај, као и о имплантатима у мозгу.
Вештачка интелигенција и доминација
Она се развија све брже, а да није материјалних ограничења, попут својстава субатомских честица, био би то класични пример експоненцијалног раста. Лако за то док се све оно што се испрограмира одвија како треба. Али шта када дође до квара? Шта када дође до грешке у процени ситуације? Шта кад неко гадно забрља? Ових питања је много, закључује “BBC Future Now”.
Б92
Ауторска права Радио Оаза 2026