Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Врућине подстичу психичке проблеме

2018.08.23

Високе температуре направиле су приличну гужву у чекаоницама Клинике за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић”. Од када је жива у термометру прешла 30 степени, у овој болници бележе чак 30 хитних прегледа дневно, што је за трећину више него оним данима када телевизијски дневник не почиње метеоролошким вестима. Др Ивана Сташевић Карличић, в. д. директора клинике „Др Лаза Лазаревић”, која 24 часа дневно прима најтеже душевне болеснике и у којој се годишње хоспитализује око 40.000 пацијената, истиче да 30 степени у хладу не прија ни здравим особама. Због тога се већина у време владавине наранџастог метео-аларма осећа нервозно, раздражљиво и безвољно, односно нема снаге за обављање свакодневних активности.

- Баш као што се особама које имају чир на желуцу стање погоршава у пролеће и у јесен, тако и пацијентима који имају поремећај расположења не пријају изразито високе температуре. Када температура пређе тридесети подељак, ове особе постају раздражљивије и импулсивније, па њихове реакције често нису у складу са реалном ситуацијом. Психијатријски лекови често обарају крвни притисак, због чега су чешћи колапси на високим температурама. Осим тога, често долази до дехидратације, која узрокује промене у вредностима крвног притиска и поремећаје електролитне равнотеже, што обавезно погоршава хронично душевно обољење. Другим речима, поремећај физичког здравља доводи до погоршања менталног стања, и то постаје зачарани круг из кога је веома тешко изаћи - истиче др Ивана Сташевић Карличић.

Додаје да код особа које имају предиспозицију да оболе од психозе или биполарног поремећаја ово време може бити окидач за наставак прве епизоде болести. Због тога апелује на све особе да избегавају директно излагање сунцу и да се у случају погоршања менталног стања обавезно јаве лекару.

Стручњаци који изучавају утицај климе на наше здравље истичу да од 365 дана у години, укупно 60 није опасно по здравље хроничних и кардиоваскуларних болесника и истичу да су летњи дани веома ризични за особе које имају здравствени картон у ординацији кардиолога, пулмолога, нефролога, алерголога, дијабетолога и психијатра. Из свакодневног искуства знамо да чак и психофизички здравим особама врућ ветар изазива раздражљивост, повећава психичку тензију и снижава праг толеранције на фрустрације, док код психијатријских болесника паклене врућине погоршавају базично стање.

Због чега је то тако? Важно је разумети да мозак психијатријских пацијената реагује иритативно због поремећаја метаболичких процеса у ћелијама. Будући да чак и релативно здраве особе са добрим адаптивним системом на тропске врелине могу да реагују нерасположењем и благом депресијом, разумљиво је због чега је психијатријским пацијентима непријатније у „загрљају” врућег ветра. Осим тога, високе температуре чешће узрокују несанице, а бесане ноћи могу да провоцирају страхове, паничне нападе, раздражљивост и депресивност.

У законицима приморских градова средњег века остало је забележено да се ветар југо или шилок, како су га у неким крајевима називали, узима као олакшавајућа околност у случајевима почињеног убиства. Иако су топла ваздушна струјања одавно истерана из савремених кривичних закона, немачки криминолози својевремено су издали обимну студију под називом „Фен и криминалитет”, која објашњава утицај врућег ветра на вреле мисли. И искусни судски вештаци, потковани знањем из психо-метеорологије, труде се да објасне фатални утицај ваздушних струјања на смањену урачунљивост оптужених, с обзиром на то да нервно лабилне особе могу веома да бурно реагују и да тешко контролишу своје поступке и агресивност када температура у хладу пређе 30 степени.

Танјуг

Ауторска права Радио Оаза 2026