Пре него што се сам, без било какве подршке, хрватски фоторепортер и путописац Давор Ростухар 2016. упутио у освајање Јужног пола, који је и освојио јануара ове године, у неколико наврата је боравио на Гренланду, где је био сведок поблема које на том подручју проузрочују климатске промене.

„На крајњем северу Гренланда живе последњи Ескими који су ловци, по мору лове рибе и китове из кајака. Њихов је живот везан уз море. А топљење леда раздваја породице, утиче на њихова путовања јер је морски лед за њих попут аутопута, али утиче и на понашање животиња. Зато се догађа да поларни медведи који живе уз обалу долазе у село и нападају људе и децу јер немају више хране, а и топљење леда утиче на ерозију обале”, навео је Ростухар.

Објашњава да се мења и циркулација океана па долази до миграције риба и китова.

За морски лед каже да је специфичан. Ради се о морској кори која на Гренланду зими буде дебљине и више од два метра, а лети се топи.

Али, пре су зиме дуже трајале па се лед не би отопио и тако су настајали чврсти ледени брегови вишегодишњег леда који је изнова преживљавао лето. Сада се, међутим, тај лед тањи, пуца и топи.

„На Арктику није мање леда него је мање вишегодишњег леда”, каже Ростухар.

Воде на северној обали Гренланда налазе се у једном од најхладнијих делова Арктика и претпостављало се да ће то подручје међу последњим бити захваћено ефектима топљења. Међутим, после неуобичајено топлог фебруара и високих температура почетком августа, претпоставке су пале у воду. Топљење леда сада је створило највећи јаз од обале икада забележен.

„Готово сав лед на северу Гренланда је разбијен у мање површине и мобилан је”, рекла је Рут Мотрам са Данског метеоролошког института за Гуардиан.

Други стручњаци на друштвеним мрежама феномен су назвали „застрашујућим”, јер се лед на Арктику незаустављиво и све брже топи као резултат климатских промена.

Количина морског леда наставила је да опада почетком лета, а стручњаци верују да ће почетком септембра бити најнижа у посљедњих 40 година, откако и постоје мерења.

„Током две седмице у августу количина леда пала је на око 65.000 квадратних километара дневно, нешто брже од просека у периоду од 1981. до 2010. године који је тада био 57.000 квадратних километара дневно”, саопштио је Национални центар за податке о снегу и леду, а НАСА је недавно изјавила да је максимална количина морског леда ове године поновно рекордно ниска након три узастопна рекордно ниска мерења из 2015., 2016. и 2017.
Танјуг

Oldest sea ice in the arctic starts to melt