Витамини су природне супстанце у храни, неопходне телу да би могло савршено да функционише. Сваки витамин има своју улогу у организму. Витамини су углавном активни у развоју нервног система, вида, бројних реакција у организму, али и у минерализацији костију.
Постоје две групе витамина: они који се растварају у води (витамин Ц и сви витамини Б комплекса) и они који се растварају у масноћи (витамин А, Д, Е и К). Иако су неопходни за одржавање живота, витамини се већином не производе у организму, већ се уносе, пре свега, путем хране.
Витамин А и његов провитамин КАРОТЕН
Дневне потребе су од једног до два мг. У већим количинама садржи га зелено поврће, посебно спанаћ и кељ, шаргарепа, парадајз, першун, грашак, млеко и пуномасни млечни производи, суво и уљасто воће, цитруси, банане, брескве, трешње, јаја, џигерица, житарице, рибље уље. Недостатак витамина А изазива слабљење вида ноћу, ломљиве нокте, промене на кожи. Утицај на тело: служи за раст, за изградњу и одржавање ткива, коже и слузокоже.
Витамин Б1
Дневне потребе су око 3 мг. У већим количинама садржи га квасац, семење житарица, ораси, лешници, махунарке, кукурузно брашно, шунка, спанаћ, шаргарепа, лишће репе, грејпфрут. Недостатак витамина Б1 изазива затвор, слабост мишића, сметње у циркулацији и нервну слабост. Утицај на тело: утиче на нерве, претвара угљене хидрате у телесну енергију.
Витамин Б2 (Ф, Г)
Дневне потребе су око 2 мг. У већим количинама садржи га: маслиново уље, печурке, телеће изнутрице, пуномасни сир, першун, шаргарепа, целер са лишћем, зелена паприка, спанаћ, кељ. Недостатак витамина Б2 изазива упалу везивног ткива, пуцање ноктију, главобољу, слаб вид, оштећење усана, сузење и печење очију. Утицај на тело: претвара масти у телесну енергију; врло важан за одржавање коже и очију, важи за „витамин лепоте“.
Витамин Б3
Дневне потребе су од 9 до 15 мг. У већима количинама садржи га першун, кељ, кромпир, шпаргла, квасац, џигерица, лешници, пилетина, печурке, месо. Недостатак витамина Б3 изазива: упалу коже, поремећаје желуца и црева. Утицај на тело: одржава црева и желудац здравим, побољшава раст, претвара беланчевине у телесну енергију.
Витамин Б4
Дневне потребе су од 400 до 1.000 мг. У већим количинама садржи га: џигерица, квасац, шаргарепа, печурке, зелено поврће, ражани хлеб. Недостатак витамина Б4 изазива малокрвност и поремећај у расту. Утицај на тело: помаже при стварању црвених крвних зрнаца, позитивно утиче на рад метаболизма.
Витамин Б5
Дневне потребе су око 8 мг. У већим количинама садрже га: грејпфрут, јагоде, поморанџе, купус, карфиол, шаргарепа, пшеничне клице, квасац, јаја, печурке, свињско месо. Недостатак витамина Б5 изазива сметње у кретању, главобољу. Утицај на тело: важан за размену материја и одржавање телесне тежине; чини тело отпорним, један од „витамина лепоте“, важан за косу.
Витамин Б6
Дневне потребе су око шест 6 мг. У већим количинама садрже га: кромпир, банане, шаргарепа, махунарке, суви квасац, спанаћ, пшеница, кикирики, кељ, лимун, крушке, лосос, јетра, лешници, свињско месо. Недостатак витамина Б6 изазива: губитак у тежини, мучнину, несвестице. Утицај на тело: заједно са витамином Б3 и хормонима ткива важан је за размену беланчевина.
Витамин ПП (нијацин, никотинска киселина)
Дневне потребе су око 30 мг. У већим количинама садржи га: паприка, поморанџа, хељда, јаја, печурке, јетра, срце, мозак, риба, морски ракови, месо, махунарке, целовите житарице, суве шљиве. Недостатак изазива поремећај варења и нервног система, пелагру. Утицај на тело: учествује у раду метаболизма, укључен је у метаболизам сумпора, одговоран за функције епитела и нервног ткива.
Фолна киселина/ПГА (БЦ, вит. М)
Дневне потребе су пет мг. У већим количинама садржи га: спанаћ, јетра, квасац, поморанџе, першун, шаргарепа, кромпир, пшеница, кикирики, краставци, банане, трешње, лимун, прокељ. Недостатак изазива анемију, проливе и сличне пробавне проблеме. Утицај на тело: учествује у многим биохемијским процесима, важна је за раст и деобу ћелија, има цитостатично дејство, поспешује апсорпцију витамина А.
Витамин Б12
Дневне потребе су 3 мг. У већим количинама садржи га: џигерица, бубрези, риба, млеко, јаја, мишићи. Недостатак изазива поремећај при циклусу, бледило, ломљиве нокте. Утицај на тело: важан за сазревање црвених крвних зрнаца.
Витамин Ц
Дневне потребе су 100 мг. У већим количинама садржи га купус, спанаћ, паприка, парадајз, цитруси, рибизла, јагоде, карфиол, шипак, кељ, рен, келераба, лук, ротквице, телеће изнутрице, першун, прокељ, боровнице, артичоке, коприва. Недостатак изазива крварење десни, умор, раздражљивост, несвестице. Утицај на тело: јача одбрамбени систем, учествује у апсорпцији гвожђа.
Витамин Д
Дневне потребе су 2,5 - 10 мг. У већим количинама садржи га маслиново уље, млеко, рибље уље, сардине, јегуља, харинга, џигерица, јаја, спанаћ, репа, купус, шаргарепа, салате, туњевина. Недостатак витамина Д изазива неправилан развој ногу, лоше зубе и деформацију скелета.
Утицај на тело: важан за метаболизам калцијума и фосфора, тело га само производи под дејством сунчеве светлости.
Витамин Е
Дневне потребе су 12 мг. У већим количинама садржи га: млеко, пшеничне клице, биљна уља, јаја, ораси, бадеми, лешници, зелено поврће, посебно салата поточарка, џигерица. Недостатак витамина Е изазива анемију код беба, промене на кожи, опште лоше стање. Утицај на тело: чува и стабилизује ћелије, спречава оксидацију незасићених масних киселина.
Витамин К
Дневне потребе су 1,5 мг. У већим количинама садржи га: купус, спанаћ, парадајз, соја, карфиол, шаргарепа са лишћем, прокељ, целовите житарице, млеко, наранџе, коприва. Недостатак изазива: крв се не згрушава. Утицај на тело: утиче на згрушавање крви и крвну слику, има аналгетичко деловање код карцинома.
Б92
Ауторска права Радио Оаза 2026