Некада су верници ујутро 12. јула стоку прскали водом да би била здрава, а чобани су плели венце и стављали их стоци на рогове. Код Срба постоји обичај, који се у многим крајевима задржао до данас, да се уочи овог великог празника пале лиле, које се праве од младе коре дивље трешње или брезе.

У календару манифестација у Србији записано је да се петровдански вашар одржава у Алексинцу, Барошевцу код Лазаревца, Обреновцу, Љигу, Неготину, Пожеги, Текеришу, Смедереву, Великој Плани, Варварину, Стопањи, Злоту, Руменки код Ново Сада, Србобрану. Многи ће истрпети врућину, прашину, буку, кишу, бол у ногама зарад вашарских чаролија каквих нема у климатизованим тржним центрима. 
Најстарији храм посвећен Светом Петру из осмог века налази се у непосредној близини Новог Пазара. Народ из Рашке и других места окупља се око ње на овај дан. Милановчани и сељаци из околине на овај дан се скупе око Цркве Савинац. Тада долазе и болесни и немоћни, јер се верује да је тог дана вода која извире испод цркве лековита.

Обичај је да се за Петровдан месе колачи од јабука „петровача”, најраније сорте која се доскора налазила у готово сваком сеоском дворишту или воћњаку. Осим јабука, „петровачама” се зову и ране смокве и крушке.

Данашњи дан је и имендан краља Петра Првог Карађорђевића, рођеног на Петровдан 1844. године, што је био разлог више да понесе име које је добио као што је и његов деда Ђорђе (потоњи Карађорђе) рођен на Ђурђевдан добио име Ђорђе по дану свог рођења.

Политика, С. Ступарушић