Главни разлог зашто је буђење у кишно јутро теже од обичног, или зашто нам се по кишном дану више дрема је у хормонским променама, наводи се у студији државног универзитета у Пенсилванији.

Ако је дан кишан, мање је дневног светла, па тело лучи мање серотонина а више мелантонина - хормона који су директно одговорни за расположење и будност.

Серотонин је хормон који нам пружа општи осећај благостања, енергије и доброг расположења. Када је његов ниво смањен, веће су шансе да ћемо да се осећамо поспаније, уморније и генерално смо меланхолични.

Мелатонин је, с друге стране, хормон која нам пружа осећај поспаности. Када наше очи детектују таму оне шаљу сигнал до мозга који затим испушта хормоне мелатонина који иначе служи у телу и за успостављање циклуса спавања.

Ипак, научници наводе да је уз хормонске промене важан и звук кише. Када је звук тих или умерено јак и уједначен попут падања кише, наш мозак га тумачи као умирујући сигнал.

Осим тога, овај умирујући шум "покриће" неке мање пријатне звуке који би нас узнемирили и расанили, на пример буку аутомобила или довикивање људи који пролазе улицом.

B.H.