Аутори поставке су: Жарко Мијајловић, Марија Шеган Радоњић и Стеван Мићић у сарадњи са Мајом Новаковић. Уредници каталога на коме је сарађивало петнаестак аутора су Душан Оташевић и Жарко Мијајловић. Изложба ће трајати до 22. јуна, тако да ће обухватити и 75. годишњицу смрти овог математичара светске класе.

Михаило Петровић, познат као Мика Алас, на свет је дошао на Ђурђевдан 6. маја 1868. и са њега отишао 8. јуна 1943. на Косанчићевом венцу. Потиче из свештеничке породице. Школовао се у родном Београду - завршио је Прву београдску гимназију у генерацији са Милорадом Митровићем, Јованом Цвијићем, Јашом Продановићем, Павлом Поповићем, о чему је књижевник Милован Витезовић написао култни роман „Шешир професора Косте Вујића“, преточен најпре у филм, а касније и у популарну ТВ серију. Затим студије на Природно-математичком одсеку Филозофског факултета у Београду, да би даље школовање наставио у Паризу. На Сорбони је дипломирао математичке и физичке науке, одбранио докторску дисертацију из области диференцијалних једначина. Као најбољи студент у генерацији два пута био је на пријему код председника Француске.

На Великој школи у Београду 1894. на професорском месту за математичку групу предмета наследио је Димитрија Нешића. Предавао је студентима све до пензије 1938. године. Под његовим менторством на БУ одбрањене су све докторске дисертације из математике од 1912. до Другог светског рата. Заслужан је и за оснивање Математичке гимназије у Београду.

У 29. години постао је дописни, а у 31. години редовни члан Српске краљевске академије, што није сметало његовом чланству и у више иностраних академија наука и математичких друштава. Прича се да је власт у два наврата - 1927. и 1931, одбила једногласан предлог академика да буде председник Академије, због његовог пријатељства са старијим братом краља Александра Ујединитеља - принцем Ђорђем Карађорђевићем, са којим је делио риболовачку страст и чији је био приватни професор. Почасни доктор БУ постао је 1939, кад га је и СПЦ одликовала Орденом Светог Саве.

Поред великог броја научних радова - 14 монографија и око 260 стручно-научних расправа, које је објављивао по целом свету, Михаило Петровић имао је и велики број проналазака. У Француском заводу за патенте регистровао је пет оригиналних практичних изума, а спада и у пионире савременог рачунарства. Конструисао је хидроинтегратор - први аналогни хидраулични рачунар, са којим је освојио бронзану медаљу на Светској изложби у Паризу 1900. и почасну диплому математичара Лондона на изложби 1907. године.

И његова аласка каријера била је бриљантна. Рибарски шегрт постао је 1882, шест година касније рибарски калфа, а 1895. положио је испит за рибарског мајстора. Учествовао је у доношењу првог Закона о слатководном риболову на језерима и рекама Србије, посећивао међународне рибарске изложбе, а његов рекордни улов био је сом тежак 120 килограма. Био је не само љубитељ него и добар познавалац рибарства, због чега је учествовао у закључењу конвенције о риболову са Румунијом и у преговорима о заштити риболова на Сави, Дунаву и Дрини са Аустроугарском.

Виолину је научио да свира још у гимназији и то самоук, мада неки тврде да га подучавао кафански свирач Арса Јовановић Шкембоња. Музику није напустио ни у Паризу, а по повратку у Београд основао је дванаесточлани оркестар Суз који је свирао по кафанама, не само у престоници, него по целој Србији, а и у Бугарској. Пратио га је глас сјајног виолинисте и заљубљеника у градску народну музику тог времена. У каталогу изложбе у Галерији САНУ наводи се да је његов репертоар обухватао више од 700 народних игара, више од 300 народних песама и око 90 мелодија из разних крајева Југославије.

Мање је познато да је био пасионирани путник - пропутовао је све европске земље и обишао Северни и Јужни пол. Поред путописа: „Кроз поларну област“, „У царству гусара“, „С океанским рибарима“ и „По забаченим острвима“, написао је и „Роман јегуље“, књигу „Ђердапски риболови у прошлости и садашњости“. На његов предлог Академија је увела праксу да сви чланци које објављује садрже резиме на француском или немачком језику, а уз Милутина Миланковића 1932. био је један од оснивача београдског научног часописа на страним језицима, који је имао велики углед у свету.

Официр

Михало Петровић Алас учествовао је у балканским ратовима и Првом светком рату као официр, а после Великог рата је био резервни официр. Његови шифарски системи дуго су коришћени у војсци, све до Другог светског рата у који је позван као резервни официр. Немци су га заробили у Сарајеву. Три месеца провео је у заробљеништву у Нирнбергу, из ког је пуштен због година и болести на интервенцију принца Ђорђа.

Мајстор Мика

Према наводима Петровићевих савременика, славни математичар није волео свечане пријеме, популарност, никад није одржао предавање на радију ни на Коларцу, мада је по природи био шаљивџија и дружељубив. Волео је вино и бавио се виноградарством, знао је да спрема рибље специјалитете, посебно рибљу чорбу. Бавио се сакупљањем старих и ретких народних песама, изворних народних досетки и шала, као и разних смешних објава у новинама. Био је јунак многих београдских легенди, а једна од њих је да никад није научио да плива. Давио се, наводно, 11 пута, једанпут са принцем Ђорђем, а пливању га је учио и Милутин Миланковић. У Архиву САНУ сачувана је Миланковићева шаљива песмица: „Од свих наших научника најјачи је мајстор Мика…“

Косанчићев венац

Кућа из 1910. на Косанчићевом венцу у којој је Мика Алас провео готово цео свој живот 1966. проглашена је за споменик културе. Сa њим у кући становала и његова сестра Мара са супругом Живојином Перићем, правником, политичарем и дописним академиком. Кад је Михаило Петровић преминуо, ковчег сa његовим посмртним остацима од те куће до Саборне цркве на рукама су пренели београдски аласи. Сахрањен је на београдском Новом гробљу.

Пратећи програм

Изложбу у Галерији САНУ прате предавања и округли столови. После предавања Слободана Вујошевића „Математичка феноменологија Михаила Петровића“ 6. јуна у Гелерији САНУ, у истом простору 13. јуна најављен је Округли сто „Скице из живота и рада Михаила Петровића Аласа“, на коме би требало да учествују: Весна Тодорчевић, Милан Божић и Жарко Мијајловић. О „Утицају Михаила Петровића Аласа на археологију“ 20. јуна у Галерији САНУ говориће Ивана Живаљевић.

Дипломски рад и писма деди Новици

На изложби је приказано једно научно откриће: дипломски рад из хемије Михаила Петровића Аласа. Овај драгоцени документ, недавно пронађен у Удружењу Адлигат, мења познату слику о великом научнику. Наиме, до сада је било познато да је Петровић дипломирао математику и физику (оригинали дипломских радова су такође пронађени у Адлигату и представљени на изложби), али Петровићево дипломирање из хемије представља потпуно ново откриће.

Из богатог фонда Адлигата може се видети Петровићев дијаграм за даљиномер, препис његове крштенице потребне за упис у Високу редовну школу (Ecole Normale Superieure) из 1890. године, као и визиткарта из доба када је био државни питомац око 1890-1894. године, али и мапа Париза коју је он лично, током студија, користио. Посебно су драгоцена писма Михаила Петровића деди Новици, који га је издржавао и школовао, а која почињу са „поштовани деда“ и датирају из 1892. и 1893. године.

Ту је и богата архива докумената из области криптографије, укључујући личне Петровићеве рукописе о шифровању. У делу заоставштине Михаила Петровића Аласа која се налази у Адлигату могу се пронаћи још рукописи Петровићевих путописа, писма Јосифа Панчића и Ђорђа Карађорђевића, као и докторска дисертација Петровићевог студента Младена Берића - први докторат из математичких науча одбрањен на Београдском универзитету.

Јелена Тасић, Данас