Свако од нас је имао искуство да приликом упознавања са неком особом не чује име, па да се некад нађе у непријатној ситацији када би требало да се обрати тој особи, која се представила пре свега пар минута.

Појам "Бакер-ефект" често се користи како би се описао један од разлога зашто не можемо да запамтимо туђе име приликом упознавања. Ако некоме кажемо да радимо на аеродрому, онда му дајемо важну информацију о томе како проводимо своје време.

Али ако кажемо да се зовемо Ана, мозак ту информацију не повезује ни са чим.

Одговор лежи у томе да је око 90 одсто информација које добијамо визуелно. Зато се у нашем сећању сачува више слика него што је то случај са звуковима, што отежава препознавање и памћење имена када их први пут чујемо.

Зато, прва ствар које би требало да се придржавате приликом упознавања јесте да се добро концентришете на име које ваш саговорник изговара, а затим да замислите неку асоцијацу на то име, како бисте га лакше меморисали.  

Професор Халибум је развио своју теорију базирану на начину на који људи приме и понове информацију што се дешава кроз чуло вида, слуха, и додира. „Оно што су научници открили у последње три године је да ваш унутрашњи говор окупира исти слушни нерв у вашем уху као и било који спољни звук“- каже Халибум.