Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Дан када је пре 150. година убијен кнез Михаило Обреновић, а пре 115 година и последњи владарски пар ове династије краљ Александар и краљица Драга обележен је на местима где су се одиграли ови атентати – у Кошутњаку и код Старог двора.   

Први човек династије Милош Обреновић успео је да се политички наметне да би Србији донео коначну слободу. Његов најмлађи син Михаило био је велики реформатор. Неоспорно је да је Србију културно и економски поставио на ноге и да је она почела да се уздиже. После пада османске империје, Србија је захваљујући Обреновићима почела да просперира.

Кнез Михаило Обреновић настрадао је 10. јуна (29. маја по старом календару) 1868. од три хица која су испалили браћа Коста и Павле Радовановић који су се, према званичној верзији, светили због тога што је држава осудила на робију њиховог брата Љубомира. Погинула је и кнежева сестра од стрица Анка Константиновић, а рањен је и Обреновићев ађутант Светозар Гарашанин, син државника Илије Гарашанина. Завереници су убрзо ухапшени и одмах стрељани, а са браћом Радовановић били су оптужени и чланови породице Ненадовић која је била у родбинским везама са атентаторима, али и са Карађорђевићима.

С обзиром на то да кнез Михаило није имао директних потомака, континуитет династије Обреновић је после његове смрти доведен у питање, али је ова владарска кућа задржала престо највише захваљујући генералу Миливоју Петровићу Блазнавцу. 

Блазнавац је организовао државни удар, пре него што се састала Скупштина и прогласио за кнеза малолетног Милана Обреновића, унука Јеврема Обреновића, рођеног брата кнеза Милоша. Новом владару који је тада имао 14 година постављено је намесништво. Тако су Обреновићи задржали престо који је после Милана припао његовом сину Александру Обреновићу, последњем монарху из ове династије. 

Александар је са супругом Драгом Машин ликвидиран у ноћи између 28. и 29. маја 1903. по старом календару, па је овај догађај назван „мајским превратом”. Тај атентат организовала је и извела група официра Драгутином Димитријевићем Аписом на челу који је тада имао чин капетана. Дворску капију отворио им је тадашњи гардијски поручник Петар Живковић, које је касније као генерал био председник Владе Краљевине Југославије, први на тој функцији од када је заједничка држава названа Југославијом 1929. године.

Н. Б. Политика