Умро је 12. марта 1964. године, члан Српске академије наука, један од најзначајнијих наших ликовних стваралаца између два светска рата. Студирао је у Сарајеву, Кракову, Паризу и Прагу. Постао је 1919. сценограф (затим и шеф сликарске радионице) Народног позоришта у Београду, где је живео до смрти.
Сликао је портрете, пејзаже, мртву природу и композиције. Прошао је неколико фаза у којима је изражен утицај кубизма у скулптурској концепцији чврсто моделоване форме и шкртости палете, а затим је, под утицајем фовизма, стварао колоритна дела изузетне сочности и чулне експресије. У последњој фази растварао је предмете узнемиреним потезима боје. Имао је приватну школу, из које је изашао низ сликара.
Дела: "Портрет девојке", "Купачица", "Јајце", "Кћи уметникова", "Двориште", "Женски акт", "Сарајево", "Портрет старице".
Mала изложба слика Јована Бијелића