Многи су, при досељавању у нове срезове (општине), морали да мењају властито презиме и узму оно које им срески начелник додели.

Коришћење презимена усталило се у српском народу тек у 18. веку, а до тада је прошло кроз неколико фаза. Пре настанка презимена био је распрострањен обичај да се уз име додаје назив племена из којег се потиче. Затим су коришћени тзв. патроними, изведени из имена очева – од Ивана су настали Ивановићи, од Марка Марковићи, од Петра Петровићи итд.

Начини на који су настајала су разни, а ево неких од њих:

1) по оцу (најчешће) – Бранковић, Ненадовић, Вукашиновић итд.

2) по племену – Бодрић, Дробњак, Васојевић итд.

3) по звању – Капетановић, Поповић, Војводић итд.

4) по занимању – Чобановић, Ковачевић, Златаревић итд.

5) по надимку – Курјаковић, Сурла, Затезало итд.

6) по особинама – Главоњић, Лепојевић, Мудринић итд.

7) по месту порекла – Добрњац, Гламочанин, Лучанин итд.

Занимљиво је и коришћење надимака, које свако у Србији добије од малих ногу, па некад и замени име, те особе углавном сви знају по њему, а не по имену. Такође, људи су одувек живели у заједницама које су имале своја имена. Често се дешавало да кад неко пређе у другу заједницу, у њој добије као надимак име заједнице из које је дошао. Тако се из надимка развило презиме као додатак имену.

Већина породица у Србији носи презиме по неком од својих предака из 19. века. Узрок овој појави лежи у чињеници да су се презимена у Србији до друге половине 19. века мењала из генерације у генерацију, тако да је већина становништва носила презиме по имену оца. Тако се дешавало да у једној кући три различите генерације имају три различита презимена. У то време, стара, родовска презимена била су махом у мањини. Године 1851. кнез Александар Карађорђевић је донео указ о непроменљивости презимена, чиме је у већој мери заустављен процес мењања истих.

Присетимо се неких наших великана из историје, који су променили презимена:

- Књаз Милош Обреновић рођен је као Милош Теодоровић, а 1810. год. узео је презиме по имену свог деде Обрена.

Наследници великог Карађорђа Петровића данас се презивају Карађорђевић.

- У даљој прошлости, Немањићи су лозу назвали по великом жупану Стефану Немањи;

- Даља лоза Лазаревића настала је од кнеза Лазара Хребељановића итд...

Извор:volimsrbiju.com