Преминуо је 12. марта 1935. године, физичар, електротехничар и проналазач, научник светског гласа. Из родног Идвора у Банату 1874. је, после школовања у Панчеву и Прагу, отишао у САД, где је завршио Колумбија универзитет у Њујорку, на којем је затим био професор теоријске физике и 40 година председник Института радио-инжењера. Електрични резонатор који преко истог проводника омогућује истовремени пренос вести на различитим таласним дужинама био је први од његових многобројних проналазака.
Највећим открићем - самоиндукционим калемовима ("Пупинови калемови") - омогућио је пренос телефонских разговора на велику даљину. Такође, открио је секундарне радијације рендгенских зрака, електромагнетске детекторе, написао је универзитетски уџбеник термодинамике.
За научни рад одликован је 1920. године Едисоновом медаљом, а за књигу о свом животу "Immigrant to Inventor", код нас преведену под насловом "Од пашњака до научењака", добио је 1924. године Пулицерову награду.
Његово име носе физичке лабораторије Колумбија универзитета.
Прочитајте: Михајло Пупин - Научни рад
На слици - Пупинов гроб у Њујорку
Ауторска права Радио Оаза 2026