Квинта у Вашингтону, Тачи у Берлину, неформални изасланик канцеларке Меркел Гинтер Крихбаум у Београду, председник Александар Вучић у повратку из Москве, Сабор СПЦ без предлога, али против...то је најновија „сценографија” за косовску драму, која је, нема сумње, веома високо на западној агенди послова које треба довршити.

Србија у лику шефа државе такође сматра да је проблем Косова и Метохије потребно решити, зарад будућих генерација, али не тако да Приштина добије све, а Београд изгуби све.

Политички директори за Западни Балкан пет западних земаља - САД, Немачке, Велике Британије, Француске и Италије - одржали су консултације о финалној фази дијалога Београда и Приштине, који би требало да се одржи наредних месеци и да резултира споразумом о нормализацији односа. Према незваничним информацијама, формула на којој би се темељио споразум је: Косову УН, Србији ЕУ.

Пажњу привлачи једно од начела, која су, према извештајима медија, утврђена, а то је „боље никакав, него лош споразум” две стране. Лош споразум би, према незваничним тумачењима, био подела Косова и Метохије, а што би значило стварање нечег сличног као Република Српска.

Српска православна црква такође се противи подели Косова и Метохије, мада њен став треба схватити као консултативан, будући да црква не би требало да се бави државним питањима, али га црква износи имајући у виду, свакако, утицај који има у народу.

Председник Вучић разговарао је минулих дана са председником Владимиром Путином, од којег Србија очекује не само принципијелну подршку, која укључује могућност да потегне вето у Савету безбедности УН у случају неке резолуције неповољне по интересе Србије, већ и да своју позицију, с гледишта међународног права, износи у свим међународним институцијама и организацијама.

Шта је и докле Русија спремна - није познато.