Телевизије у региону протеклих година су у два наврата објављивале снимке на којим се Дудаковиц види као актер и налогодавац ратних злоцина.

Ипак, он је био на слободи све до данас.

Рођен је 2. децембра 1953. у селу Орахова, у околини тадашње Босанске Градишке. Завршио је средњу војну школу у Задру, а 1976. Војну академију, смер артиљерија.

Почетак рата, 1991, затекао га је у Задру, у Артиљеријском школском центру, после чега је прешао у Книн. Тамо је добио чин капетана и функцију команданта артиљерије под командом тадашњег капетана прве класе Ратка Младића.

У априлу 1992. постао је командант општинске територијалне одбране Бихаћа, затим командант Друге муслиманско-хрватске пешадијске бригаде.

У рату у БиХ је напредовао до бригадног, а потом и дивизијског генерала, а на место команданта Петог корпуса Армије БиХ са седиштем у Бихацу постављен је 1. новембра 1993.

Јединице под његовом командом поразиле су јединице Западне Босне Фикрета Абдића. После рата био је командант заједничке команде Војске Федерације БиХ.

БН ТВ емитовала је раније видео снимке, настале 9. јула 1994, на којима се виде припадници Народне одбране Аутономне покрајине Западна Босна, које је заробио Пети корпус у акцији на Изацицу предводен Дудаковићем.

Дудаковић, окружен војницима, питао је тада где су два заробљеника, а кад је добио одговор да су у кампањоли, издао је наредбу: „Стрељати на лицу места!"

Против Дудаковића су још 2006. кривичну пријаву Тужилаштву БиХ поднели тадашњи председник и премијер РС, Драган Чавић и Милорад Додик, након што су телевизије у РС емитовале видео снимке како Дудаковић наређује паљење кућа.

Реч је о аматерском видео снимку насталом у околини Глине и Двора на Уни, 7. и 8. августа 1995. године, на којем се припадници војних формација „Црне мамбе” из Хрватске и одреда „Хамзе” из БиХ најсуровије обрачунавају са српским војницима и цивилима који током „Олује” напуштају Крајину.

Дудаковић је раније навео да му није познато шта су радиле њему потчињене јединице.

Радио-телевизија Србије приказала је августа 2006. видео снимке на којима се виде припадници Петог корпуса Армије Босне и Херцеговине, под командом Дудаковића, како пале српска села у Босанској крајини, у наставку акције „Олуја”, 16. и 17. септембра 1995. године.

Према подацима Комисије за тражење несталих у Републици Српској, у тој акцији у општинама Петровац, Бихаћ, Босанска Крупа, Сански Мост и Кључ убијено је око 870 српских цивила и 400 војника, а спаљено више од 30 села.

Представник Канцеларије за тражења несталих лица Републике Српске Милан Иванчевић рекао је да је у тим акцијама убијено 1.200 Срба, од чега 870 цивила, док се 830 особа води као нестало. На том подручју нађена је 21 масовна гробница Срба, које су убили припадници Петог корпуса Армије БиХ.

Због спорости истраге у јавности је више пута покретано и питање „ко штити Дудаковића”.

Београдски адвокат Тома Фила је, на пример, тврдио (а америчка амбасада моментално демантовала) да бивши командант Петог корпуса Армије БиХ неће бити оптужен за ратне злочине јер то не дозвољавају Американци.

'Дудаковић је сарадивао са Американцима. Они су га наоружавали и обучавали и он је опасан човек. Ако проговори како су Американци доносили оружје на тузлански аеродром и ко је обучавао муслиманске борце, онда је јасно зашто неће бити процесуиран - рекао је тада Фила.

И Милорад Додик је веровао да Дудаковића „неко штити” и да се зато он осећа сигурно у Бихаћу и у БиХ, а - како је истицао - „свакако је требало већ одавно да буде процесуиран”.

Председник Комисије за истраживање ратних злочина на подручју Бихаћа и Цазина Рифат Долић тврдио је на пролеће прошле године да се истрага против Дудаковића приводи крају и да је питање тренутка када ће бити обелодањена оптужница која генерала терети за ратне злочине почињене на подручју Бихаћа и Цазина током рата у БиХ.

Долић је рекао да је Комисија, одмах по завршетку рата, почела прикупљање материјала, али да су због егзодуса бројне жртве Петог корпуса напустиле овај простор. Он је нагласио да је велики број информација остао у Петом корпусу, али да су прикупили око 200 непосредних изјава жртава и сведока и велики број тонских и видео-записа.

Године 1999, Канцеларији Хашког трибунала у Сарајеву предат је део те документације, али нису уследили никакви потези Хага. 

Танјуг