После ових открића, да употреба антибиотика доприноси отпорности све већег броја бактерија на антибиотике, исхрана овим производима постаје све опаснија по здравље људи. Спорадичне реакције постоје. Највећи ланци брзе хране тако су увели обавезу да користе искључиво пилетину гајену без антибиотика. Нажалост, ова обавеза односи се искључиво на Сједињене Америчке Државе, док у 100 осталих држава у којима послују она не важи.

Министарство пољопривреде предвиђеним изменама и допунама Правилника поставља нове захтеве пред произвођаче, за које ће нутритивна декларација постати обавезна. Како је за медије изјавио Бранислав Ракетић, руководилац групе за квалитет, декларисање и означавање хране у Министарству пољопривреде, новим Правилником ће бити пооштрена одговорност свих у чијој је надлежности декларисање хране, и скренуо пажњу на читав „спектар захтева који се односи на сектор меса, пре свега на обележавању уколико се у месу налази вода или протеини који потичу од друге животињске врсте“. Ни Европска унија не успева апсолутно да контролише квалитет меса којим се хране грађани. Тако је недавно у пилетини која се продаје у британским супермаркетима пронађен рекордно висок ниво супербактерија отпорних и на најјаче антибиотике. У Немачкој су пре неколико година удружења за заштиту потрошача дигла узбуну јер су у пилетини из масовних узгајивалишта нашли клице отпорне на антибиотике. У Хрватској је пре две године Агенција за стандарде хране открила да се пилићима повећава тежина тако што им се у батаке убризгава слана вода или животињски отпад.

Невидљиви за инспекцију

У Србији, али и државама региона, која важи за сиромашна тржишта, постоји глад за јефтиним месом. Зато се води велика битка између трговаца за производе што нижих цена. Због тога расту производња и увоз (не)квалитетног меса. Чињеница, тржиште законски јесте регулисано, али како поред ових бројки потрошачи да буду сигурно да купују безбедне производе? А од матичног јата до доласка на нашу трпезу живина може да се зарази на разне начине. Када произвођач има све сегменте под контролом, онда говоримо о вертикално контролисаној производњи. Овакву контролу немају сеоска домаћинства и мали произвођачи, који иначе чине више од 50 одсто у производњи меса и више од две трећине у производњи јаја. Међу малим фирмама постоје породичне фарме које веома добро и организовано послују, али је поред тога и велики број фарми које нису регистроване, те самим тим нису видљиве од стране инспекцијских државних органа.

- Сви произвођачи у Србији морају да задовоље законе и прописе Републике Србије у погледу безбедности хране. Постоје произвођачи који се на нашем тржишту истичу квалитетом који је потврђен у акредитованим лабораторијама Научног института за ветеринарство Србије, али наравно има и оних који не поступају у складу са прописима. Такви случајеви се санкционишу - истиче доктор ветеринарске медицине Никола Роквић из Одељења за испитивање намирница животињског порекла и хране за животиње на Научном институту за ветеринарство Србије. - Већи квалитет и контролу имали бисмо уколико би се и грађани укључили. Не смеју да буду лењи, већ да одмах пријаве неправилности, како бисмо искључили такве произвођаче.

Постоје фирме којима је стало до квалитета својих производа и које знају да декларација коју ставе на њихову амбалажу подлеже законској регулативи. Произвођачи који спроводе контролу целог ланца производње и исхране гарант су квалитета. Они своје пилиће и коке гаје на фарми, пуштају их да се шетају и кљуцају на отвореном, дају им чак и еукалиптус, који између осталог повољно утиче на дисајне органе живине.

- Ми примењујемо традиционалне методе производње живинског меса. Наши високи стандарди гајења, поред осталог, значе и гајење у природном окружењу, краћи су транспортни путеви. Важан аспект је квалитетна храна за живину која има благотворно дејство на састав меса и крајњег производа. Можда зато наши производи јесу скупљи, али ми гарантујемо за њихов квалитет - објашњава Драган Салапура, стручњак за живинску производњу „Перутнина Птуј Топико“ из Бачке Тополе.

- Храна је за живину изузетно важна. Мешавина без антибиотика и хормона је предуслов да квалитет меса буде адекватан и задовољавајући. Због тога производимо смешу коју користимо за исхрану животиња која не садржи ни животињске протеине. Смеша је природна, садржи кукуруз, пшеницу, соју и протеинске компоненте, потребну масноћу која је извор енергије, седам минерала и витамине који су неопходни како би био постигнут здрав раст живине. Нема адитива, хормона и антибиотика.

(Зло)употреба антибиотика

Упркос томе што дајемо предност намирницама домаћег порекла, не купујемо увек оно што је домаће. Произвођачи листом истичу да је њихов производ безбедан и оптималних нутритивних својстава иако то некада није у потпуности тачно. Понекад немамо све информације о храни коју купујемо, али за нас као конзументе је значајно да оне кључне, најважније за наше здравље добро разумемо. Нови Правилник о декларисању у многоме би морао да промени садашњу ситуацију. - У производњи хране неопходна је контрола „од њиве до трпезе“, односно кад је месо у питању, од матичног јата до потрошача, што обухвата контролу сировине, процеса производње, готовог производа, дистрибуцију и услове чувања. Према важећој законској регулативи, тржиште штити како гранична ветеринарска инспекција приликом увоза производа или сировина, тако и републичка ветеринарска инспекција која контролише производњу пре стављања у промет, и у промету приликом редовних и ванредних контрола, а у сарадњи са акредитованим лабораторијама - каже др наука Јасна Курељушић са Научног института за ветеринарство Србије.

Подаци о употреби антибиотика у живинарству добар су показатељ о технологији која се примењује приликом узгоја животиња. Нажалост, земље Јужне Европе, као и већина држава у нашем непосредном окружењу су познате по раширеној (зло)употреби антибиотика. Најбоље резултате постижу земље са севера Европе, као што су Исланд, Шведска, Финска, а из региона је позитиван пример Словенија, где је употреба антибиотика у живинској исхрани сведена на најмању меру. Неславни примери из Европе су Кипар, Шпанија, Италија, Мађарска, Белгија…

- Месо је јефтиније ако су му мањи трошкови гајења - објашњава Салапура.

- То често подразумева интензивну производњу која је усмерена искључиво на смањење трошкова, посебно на рачун сировина за прехрану. Тада се користе неадекватне заменске сировине и примењују агресивни технолошки процеси. Тако се уз мање уложених средстава и за краће време добија тежина, али не и квалитет.

Најбоља заштита од штетних последица антибиотика и осталих лекова који се могу злоупотребити у гајењу јесте куповина меса из безбедних извора. Изузетно је важно да потрошачи буду информисани о свим релевантним технолошким поступцима које примењује узгајивач меса. Куповина од произвођача који има интегрисан цео производни процес, од производње хране до производње намирнице за тржиште, увек је боља у односу на оне који се само парцијално баве производњом и који немају пуну контролу током целог животног циклуса животиње. Такође, куповина из „сивих“ канала продаје где се пласира месо коме није могуће утврдити порекло (најчешће под паролом „купујмо домаће“) представља озбиљан безбедносни ризик за здравље потрошача. Неопходно је да сваки производ буде комплетно исправно декларисан, а да га у промет ставља кредибилан и одговоран произвођач.

Читајте декларацију на производу

Произвођачи који свесно у живинско месо убацују разне антибиотике и хемикалије, покушавају да од лошег меса добију производ прве класе. Такви пилићи се не узгајају да буду здрави и да њихово месо буде сочно и мекано, већ се у трци за што већом зарадом чини све како би пиле што пре достигло потребну тежину. Тиме потрошачи нису само преварени, већ им је угрожено и здравље, јер таква пилетина садржи 500 одсто више натријума.

Сектор живинарства један је од најбрже растућих подсектора сточне индустрије. Производња постаје све интензивнија и вертикално интегрисана, с обзиром на технолошки напредак, те се очекује да ће глобална потражња наставити убрзано да расте. За период 2013-2022. године предвиђа се да ће остати најбрже растући прехрамбени сектор у смислу производње. Европска живинарска индустрија запошљава више од 302.000 људи и има годишње промет од 30 милијарди евра, и на тај начин је једна од најважнијих привредних грана Европе.

- Индустрију живинског меса пореде са аутомобилском, по софистицираности, технологији и конкуренцији. Врхунски квалитет производа обезбеђује интегрисани ланац производње где произвођач меса и производа покрива цео процес, од јаја, преко инкубатора, производње сточне хране, контроле, прераде меса и производње прерађевина, до дистрибуције - објашњава Борко Вукајловић, технолог, и истиче да у Србији, у којој се по становнику троши око 16 килограма живинског меса годишње, тржиште још није довољно регулисано.

Тешкоће у српском живинарству

Стручњаци истичу да живинарство у Србији може за релативно кратко време да се унапреди и достигне ниво сличан оном у развијеним земљама. Међутим, због куповне (не)моћи становништва и без отварања извоза, то ће се тешко догодити. Од 2010. до 2015. године број живине био је у сталном опадању, па је 2014. године износио 17.167.000 комада, произведено је укупно 94.000 тона живинског меса и 1.89 милијарди јаја, што је било за 15 одсто мање него четири године пре тога.

З. Д. Данас