Умро је 10. марта 1856. године, први српски комедиограф, који је у делима исмевао мане тадашњег друштва, нарочито помодарство, покондиреност и надриученост. После завршених студија права у Кежмарку у Словачкој, радио је као адвокат у родном Вршцу, потом је прешао у Србију и постао професор права на Лицеју, прво у Крагујевцу па у Београду.
Као начелник министарства просвете Србије, обавио је пионирски рад у организовању школства, покренуо иницијативу за оснивање Академије наука, Народне библиотеке и Народног музеја. Учествовао је у организовању првог београдског театра који је отворен извођењем његове трагедије "Смрт Стефана Дечанског". У почетку је писао под утицајем Лукијана Мушицког и Милована Видаковића, али је "Романом без романа" напустио романтичарску и авантуристичку књижевност.
Остала дела: комедије "Лажа и паралажа", "Покондирена тиква", "Зла жена", "Тврдица или Кир-Јања", "Родољупци", збирка песама "Даворје".
Јован Стерија Поповић: КИР ЈАЊА(ТВРДИЦА), ШАЉИВО ПОЗОРИШТЕ У ТРИ ДЕЈСТВА