Дамљановић о томе каже: "Рецимо да је Ђорђе Станојевић душа организације тог јединог боравка Николе Тесле код нас у Србији. Тесла је био практично његов вршњак, који је деловао на истом пољу, пољу електротехнике, међутим није било суревњивости међу њима - Тесла је био генијални проналазач, Ђорђе Станојевић се бавио електротехником на неки други примењени начин, он је отишао у Будимпешту и довео Теслу у Београд, представљен је и краљу Александру Обреновићу, елити Србије!

Они су тада били млади људи, имали су нешто преко 30 година, а у природним, примењеним наукама, велики проналасци углавном следе у младим годинама - то је просто тако! Остао је у преписци Станојевић са Теслом па овде имамо писма, нажалост, само Станојевићева Тесли, немамо одговоре, видимо како они постају ближи, како то он постаје интимнији па се, рецимо, он обраћа Тесли са "драги Тесла". Знате, са Теслом је веома мали број људи био близак. Тесла је био један веома "закопчан" човек који је тешко успостављао односе са другим људима, сав окренут својим проналасцима", подсећа Дамљановић.

На изложби је изложена и преписка између краљице Наталије Обреновић и Станојевићеве супруге Стане Богићевић, некадашње дворске даме која је имала баку која је била истовремено и бака краља Милана.

Дамљановић каже да то јесте нарочита околност и да јесте отварало Ђорђу Станојевићу многа врата, али да га не треба гледати само кроз ту тачку, јер је Ђорђе Станојевић заиста био човек врхунског образовања, усавршен у Лондону, Паризу, Немачкој, Русији.

Станојевић је аутор и најстарије сачуване фотографије у боји настале у Србији, "Циганче са виолином". За ту фотографију Дамљановић сматра да је као са неких шпанских платана из 17 века, првенствено муриља и додаје да је Станојевић такав један мотив снимио између 1907. и 1910. године.

"Наравно, у западној Европи је већ неколико деценија тај поступак примењиван, али овде у Србији био је први који је то применио!", напомиње аутор изложбе посвећене Ђорђу Станојевићу.

На изложби која траје до краја септембра ове године, може се сагледати раскошан таленат Станојевића као научника, астронома, физичара и савременог фотографа.

Необични научник волео је да фотографише људе, пределе, градове и грађевине, а сачувани су позитиви и негативи Сунца урађени на стаклу.

"Ђорђе Станојевић је издао први репрезентативни албум лепе Србије, наших манастира, наших градова па и оних новодобијених тада, мислим на један Призрен, на један Охрид, на Битољ, лепе пределе.

Посебно су га привлачили и очаравали водопади, не само естетски, већ је он као у суштини градитељ електрана, пре свега, уживао у тој моћној снази водопада. Људи су засењени бројем тих фотографија, а често губе из вида да је Станојевић и аутор истовремено скоро свих тих фотографија. То смо добили од његове породице, сукцесивно, што на поклон, што на продају.

Први рендген апарат у Србију донео је баш Станојевић, и то свега годину дана после тог проналаска у Њемачкој.

"Постоји једна шака коју је он снимио, то нас подсјећа на шаку човека коју је снимио Пупин тих година у Њујорку, а ово се ради код нас у Србији, понајвише у Београду, где је он као млад дошао на Вишу гимназију, па онда овде завршио и студије физике", подсећа Дамљановић оне који то знају, али и учи оне који нису знали.

Оно што је многима било непознато, а ова изложба открива, јесте да је Станојевић био у Удружењу за фригорификацију, област веома значајну за тадашњу Србију.

"То је била једна од кључних ствари за малу, тада изоловану Србију, притиснуту жестоко од стране суседне Аустрије. Сетимо се од Саве и Дунава, од Земуна, почињала је Аустро-Угарска, то је време царинског рата и било је животно питање како транспортовати на даљину преко Солуна до удаљених лука, рецимо, свеже месо, или воће и поврће и зато је процес фригорификације био необично важан", опет подсећа аутор изложбе о Ђорђу Станојевићу.

Иначе, Ђорђе Станојевић рођен је 1858. године у Неготину где је завршио гимназију, а онда дипломирао на Великој школи у Београду. Заслужан је за бројне изуме, али и за изградњу првих хидроелектрана у Србији - у Ужицу, Лесковцу, Великом Градишту, Нишу, Власотинцу и Зајечару.

Захваљујући његовом залагању, Београд је 1893. године добио термоелектрану, само 12 година после изградње прве термоелектране у свету.

РТРС

"Ђорђе Станојевић, човек који је осветлио Србију" - ВИДЕО