Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Професори са Калифорнијског универзитета упозоравају на погубне последице непрекидног проверавања телефона

Учестале поруке и обавештења којима нас “бомбардују” паметни телефони преоптерећују мозак, стварајући збрку у префронталном кортексу, и воде до учесталог прављења грешака, тврди професор ендокринологије на Калифорнијском универзитету Роберт Лустиг. Он сматра да нас константан стрес којим смо изложени, ишчекујући да видимо шта нам је стигло и да ли се нешто ново догодило, лоше утиче на когнитивну функцију.

- На крају завршите правећи глупости, а те глупости могу да вас увале у невољу - једноставан је закључак професора Лустига.

Стално оглашавање телефона тера људе да бацају поглед на екран, чак и када нису чули никакав звук, а ова навика има и физичке последице, каже професор психологије на Калифорнијском универзитету Лари Розен.

- Убрзава се рад срца, кожа се “најежи”, а људи постају све нервознији што дуже не гледају у телефон - уочава професор Розен и саветује да се увођењем распореда постепено смањи зависност. Он саветује да себи дозволимо само неколико минута гледљања у екран на сваких сат времена. За најгоре случајеве предлаже да у телефон не гледају у размацима мањим од 15 минута, како би повећали распон пажње. После неког времена требало би да постану концентрисанији на оно што тренутно раде и да изгубе жељу да то сваки час прекидају гледањем у телефон.

- Што сте више зависни од апликација, биће вам теже. Можда вам је највећи распон пажње 15 минута, а то је тужно - каже професор Розен.

Додатни проблем ствара тактика, позајмљена од казина, коју друштвене мреже попут Фејсбука користе како би задржале пажњу корисника. Бивши менаџер Гугла Тристан Харис сматра да је сврха мноштва нотификација да узбуде мозак слично као што то раде слот машине.

- Сваки пут кад проверим телефон, играм се на слот машини и питам се шта сам добио. Ово је један од начина да се “отму умови” и да се створи навика – каже Харис.

metro.co.uk