- До балканских ратова, на сценама Народног позоришта, изведен је 21 комад из Нушићевог пера, а између Првог и Другог светског рата још њих 11. Нушић је био велики позоришни практичар, управник, уметнички руководилац и велики пријатељ глумаца и уметника. Његов дух и генијални креативни потенцијал уграђени су не само у ову зграду, него и у зграде и колективе у позориштима у Сарајеву, Новом Саду и Скопљу - приметио је Илић, уз напомену да у констатацији нашег менталитета и неких карактерних националних особина које имамо Нушић ни у једном тренутку није био „онај горки сатиричар”.

- Једном је, чак, и рекао да није горки сатиричар, јер сатиричар умаче перо у пакост, у зло, у крв. Дакле, он је волео човека, разумео све те мане о којима је писао и схватао их да су оне продукт времена, друштвених околности и морала који је све више узимао маха и достигао врхунац, по свом злу, похлепности и егоизму у „Покојнику”, којим он слути долазак неких злих времена. Вапимо за једним новим Нушићем који ће умети да се ухвати са оним што је опако и зло, у ово наше модерно време, на адекватан начин, примерен времену у којем живимо. Чекамо и призивамо таквог Нушића - нагласио је Илић.

Подсећајући да је на Богојављење, пре осам деценија, нашу културну панораму и пејзаж напустио Бранислав Нушић, Владан Вукосављевић, министар културе, приметио је да српска култура од тада трага за новим Браниславом Нушићем: „Као каменом мудрости наше позоришне и драмске уметности, политике, дипломатије и много чега другог”.

- Да ли смо га нашли, да ли се појавио Нушић у својој инкарнацији, сазнаће време које је неумитни судија, у наредним деценијама. Нушић је, у емотивном смислу за српски народ, на неки начин, оно што су Рабле и Молијер за Француску. Ушао је у сваку кућу, сваки школски програм, сваку школску генерацију... Реченице и ликови из Нушићевих драма постали су део и нашег емотивног и менталног видокруга - рекао је Вукосављевић.

На споменик Браниславу Нушићу, који се налази преко пута зграде позоришта, на месту где је планирано да буде изграђена нова дворана Националног театра, јуче су положени и венци у име Народног позоришта у Београду, Удружења драмских уметника Србије, Фондације „Бранислав Нушић”, Удружења књижевника Србије, позоришта „Бошко Буха” и чланова ансамбла представе тог театра „Госпођа министарка”.

Б. Г. Требјешанин, Политика