Председник Хашког трибунала Кармел Ађијус рекао је да је тај суд основан као израз заједничке одлучности за борбу против некажњивости те да је постао синоним за тело са универзалним стандардима. „Основани смо као привремени ад хок трибунал, не сталан, са мандатом да донесе правду, мир и сигурност само једном региону у свету. Иако је наша сврха на почетку била ограничена, остварења протекле 24 године показују нешто друго”. Он је навео да је трибунал својим радом отворио врата нове ере у међународној кривичној правди. Главни тужилац Серж Брамерц рекао је да се наслеђе Хашког трибунала, можда, може видети и из колективне реакције на зверске злочине. Како је рекао, јавност са правом очекује да они који су одговорни за масовне злочине буду кривично гоњени, а не да се са њима поступа као са одговорним саговорницима.

Брамерц је казао да се Међународном суду могу упутити и критике, које се односе на то да су неки предмети трајали предуго, те да ли су испуњена очекивања погођених заједница. „Ово сам више пута понављао, али морам још једном. Међународни суд је пресуђивао кривици појединаца, а не народа. Уколико има политичке храбрости, наше пресуде могу да уклоне терет колективне кривице и помогну заједницама да прихвате да су у прошлости почињена многобројна злодела и да промовишу помирење”, истакао је Брамерц.

Према његовим речима, европске интеграције захтевају одлучан раскид са реториком и стањем духа из прошлости. „Политички лидери у региону могу европске вредности применити у пракси тако што ће пружити стварну подршку спровођењу правде, а не само минималну подршку у циљу испуњења форме”, навео је Брамерц.

Председник судског Механизма, правног наследника трибунала, Теодор Мерон је рекао, како преноси Бета, да је „правда основа за трајни мир”, а да је трибунал основан због „потребе за правдом и одговорношћу”, као „пионир” међународне правде. „Од случаја до случаја, трибунал је утврђивао међународну правду и демонстрирао да нико није изнад ње”, рекао је судија Мерон. Трибунал, како је рекао, оставља поносно наслеђе, али то није крај, јер важан посао још предстоји, зато што међународна правда тражи континуитет. Као и тужилац Брамерц, Мерон је посебно захвалио представницама удружења Мајке Сребренице, што су увеличале свечаност. О достигнућима трибунала говорио је и министар спољних послова Холандије Холберт Зајкстра.

Мирјана Карановић читала сведочења жртава

Свечаности у Хагу присуствовале су многе садашње и бивше судије трибунала, јавља Бета, али позиву се није одазвао ниједан од бивших тужилаца - ни Ричард Голдстоун, ни Луиз Арбур, ни Карла дел Понте. Међу присутнима је био и комесар за проширење ЕУ Јоханес Хан, као и министарка правде Србије Нела Кубуровић, као и српска тужитељка за ратне злочине Снежана Станојковић. Београдска глумица Мирјана Карановић је прочитала потресна сведочења жртава са свих страна изречена током суђења пред трибуналом. Процесуиран 161 оптужени за 24 године

Суд је 25. маја 1993. године основао Савет безбедности Уједињених нација ради гоњења починилаца ратних злочина на територији бивше Југославије, подсећа Танјуг. Трибунал је са радом престао 30. новембра окончавши све првостепене поступке, а његов рад је наставио Механизам за међународне кривичне судове који ће окончати све преостале жалбене поступке.

Током више од 24 године рада трибунал је процесуирао 161 оптуженог, од којих су више од половине били Срби из војног и политичког живота Србије и Републике Српске. Преостале недовршене предмете преузеће Међународни резидуални механизам за кривичне судове. Он ће окончати жалбене поступке против Радована Караџића, Војислава Шешеља, Ратка Младића, као и поновљено суђење Јовици Станишићу и Франку Симатовићу, а преузео је и кривично гоњење Вјерице Радете и Петра Јојића чије изручење није одобрило српско правосуђе.

Сузана Пауновић у косметској Спомен-соби

Директорка Канцеларије Владе Србије за људска и мањинска права Сузана Пауновић је поводом затварања Хашког трибунала посетила Спомен-собу „Косметске жртве” у Палати Београђанка и најавила закон о заштити права цивилних жртава рата, преноси Бета. На том скупу у Удружењу породица киднапованих и несталих с Косова изражено је незадовољство што Хашки трибунал за 24 године рада није донео правду за српске жртве. Пауновићева је рекла да породице жртава треба да знају да се глас о њиховим патњама чује и у УН и додала да ће последњу реч о раду Хашког трибунала дати историја.

Председник удружења Симо Спасић је рекао: „Осуђујемо Хашки трибунал на доживотну робију и проглашавамо га кривим због некажњавања злочина над Србима. Додељујемо му црни картон, црни да црњи не може бити”. У Спомен-соби је 2.500 фотографија киднапованих и убијених Срба, Рома, Горанаца, Албанаца и других на Косову и Метохији, и жртава НАТО бомбардовања 1999. године.

Политика