"Најстрашније је што су две комплетне породице побијене, породица Вукадина Вишњића и породица Стојке Вишњић", каже Лаловићева, којој је погинуо отац Томо.

На дан када је требало да сломе крсни колач, убијени су деда Вукадин Вишњић /64/, његова супруга Зорка /64/, њихова два сина Драгољуб /39/ и Милан /33/, Драгољубова супруга Олга /31/ и њихово двоје деце, Драгана /10/ и Дражен /7/.

Сви укућани су побијени и у породици Стојке Вишњић /68/, која је страдала заједно са својом снајом Гојом /44/, унукама Зором /22/ и Ранком /24/, унуком Влатком Вишњићем /20/ и праунуком Данком Тановић /2/, Зорином ћерком.

Убијено је и девет чланова фамилије Кулић, по пет у фамилијама Грујичић и Благојевић, затим четворо Давидовића, по троје Јегдића, Пљеваљчића и Стојановића, двоје Мићевића и Ивановића, као по један члан из породица Шкипина, Стевановић, Јагодић и Тановић.

Медицинар у пензији Славко Ђорђевић, коме су убијени сестра Јела Вишњић /50/ и зет Миладин Вишњић /52/ примио је тела у мртвачници фочанске болници, фотографишући сваку жртву понаособ.

"Почињен је несхватљив злочин. Сви су погинули клањем, убијањем тврдим предметима, ножевима, секирама. Нису се бранили и нису имали оружје да се бране", каже Ђорђевић. Присећа се да је његова сестра избодена ножем у трбух и на крају усмрћена убодом у врат.

"Мога зета су секли ножем, од стопала до глутеуса неколико резова мишића су направили, а разбили су му чело, шаке и стопала да не би могао да бежи. Разбијали су неким предметима лобање и секли преко лица и носа, одсецали уши", прича Ђорђевић.

Познати су наредбодавци из ратног предсједништва општине Горажде и војног врха такозване Армије БиХ, као и непосредни командири јединица на терену, али се на подизање оптужница још чека.

Душанка Лаловић каже да нема тог суда где није давала изјаве - од Требиња до Тужилаштва у Сарајеву, а предмет је, наглашава она, био и у Хагу одакле је враћен.

"Никада нико није окривљен. Како неко може да живи 25 година, а да зна да је починио такав злочин. А гледајте симболике, Хаг се ове године затвара, баш на Никољдан, а за злочин у Јошаници који је почињен на Никољдан нико није одговарао. Ко је убио 56 људи, који су криви само што су били Срби и што су славили своју славу. Знају се починиоци овог злочина, писали су они књиге о свом јунаштву, али и дан данас ником ништа, правда ћути", рекла је Лаловићева.

Пре две године, на имању Вишњића започета је градња цркве задушнице у знак вечног сјећања на јошаничке мученике.

Црква се гради прилозима верника, а средства се могу уплатити на жиро-рачун у Новој банци: 555 8000020566722; Девизни рачун: 5550000020567219.

Годишњица злочина званично је обележена у мају, на летни Никољдан, а породице погинулих данас су обишле гробља у Јошаници и Фочи и прислужиле свеће за душе невино страдалих.

Срна