Уколико данас не чинимо снажне кораке у афирмисању ћирилице у јавној и службеној употреби, можемо доћи у ситуацију да ћирилице нема нигде осим у нашој свести.

То је данас рекао министар културе и информисања Владан Вукосављевић на 20. седници Одбора за стандардизацију српског језика у Српској академији наука у уметности. Пуне две деценије Одбор за стандардизацију српског језика мариљиво, темељно, стручно и научно утемељено и мотивисано обавља изузетан посао оценио је „Одјеци и рефлекси таквог посла често нису присутни у јавности, али оно што Одбор ради представља стручни, научни и национални посао“ , рекао је Вукосављевић. Он је подсетио да су пре 20 година под кровом Српске академије наука и уметности, водеће научне-културне и наставне установе српског културног простора основале овај Одбор, и тиме показале заједничку свест и одговорност према битном питању свога народа и његове културе.

Језик је без сумње, како каже Вукосављевић, један од државотворних елемената и предмет базичне државне бриге и та базична брига је утемељена на науци о језику и усмеравана њеним постигнућима.

„Одбор за стандардизацију је настао као израз такве свести, која нажалост, није увек била јасно присутна и препозната код носилаца власти и доносиоца важних одлука, иако су нас кретања у окружењу и Европи опомињала да су национални језик и писмо питања до којих и други и те како држе и на којима активно раде“, рекао је он.

„Начин на који то раде државе у Европи и у Европској унији према којој као држава идемо, јесте додатни мотив да се ми још одлучније позабавимо овим важним питањем идентитета и уопште питањима културног језгра и постојања једног народа. Министарство културе и информисања, Министарство просвете, наука и технолошког развоја, Влада Србије, Српска академија наука и уметности и овај Одбор врло активно раде на овим питањима“, рекао је Вукосављевић.