Уколико данас не чинимо снажне кораке у афирмисању ћирилице у јавној и службеној употреби, можемо доћи у ситуацију да ћирилице нема нигде осим у нашој свести.
То је данас рекао министар културе и информисања Владан Вукосављевић на 20. седници Одбора за стандардизацију српског језика у Српској академији наука у уметности. Пуне две деценије Одбор за стандардизацију српског језика мариљиво, темељно, стручно и научно утемељено и мотивисано обавља изузетан посао оценио је „Одјеци и рефлекси таквог посла често нису присутни у јавности, али оно што Одбор ради представља стручни, научни и национални посао“ , рекао је Вукосављевић. Он је подсетио да су пре 20 година под кровом Српске академије наука и уметности, водеће научне-културне и наставне установе српског културног простора основале овај Одбор, и тиме показале заједничку свест и одговорност према битном питању свога народа и његове културе.
Језик је без сумње, како каже Вукосављевић, један од државотворних елемената и предмет базичне државне бриге и та базична брига је утемељена на науци о језику и усмеравана њеним постигнућима.
„Одбор за стандардизацију је настао као израз такве свести, која нажалост, није увек била јасно присутна и препозната код носилаца власти и доносиоца важних одлука, иако су нас кретања у окружењу и Европи опомињала да су национални језик и писмо питања до којих и други и те како држе и на којима активно раде“, рекао је он.
„Начин на који то раде државе у Европи и у Европској унији према којој као држава идемо, јесте додатни мотив да се ми још одлучније позабавимо овим важним питањем идентитета и уопште питањима културног језгра и постојања једног народа. Министарство културе и информисања, Министарство просвете, наука и технолошког развоја, Влада Србије, Српска академија наука и уметности и овај Одбор врло активно раде на овим питањима“, рекао је Вукосављевић.
„Ако говоримо о друштвеним и политичким феноменима онда слободно могу да кажем да је наша национална кућа изложена снажним ветровима акултурације, али су темељи ту и опстанак на историјској сцени на коју смо се попели у 19. веку зависи од наших националних, државних и друштвених прегнућа и од тога колико смо спремни да, не само декларативно, не само изјавама, вучемо потезе да се језик и писмо и особености нашег културног језгра и културног простора очувају“, оценио је он.
Подсетио да је Минстарство културе и информисања припремило нацрт Стратегије развоја културе у Србији од 2017. до 2027. и да су њоме дефинисане димензије српске културе, потом културно језгро и српски културни простор, као и да је посебна пажња посвећена бризи о српском језику и писму, с посебним нагласком на статус ћириличког писма. Он је указао да је једно писмо онолико живо колико се и користи, и истакао да, уколико данас не чинимо снажне кораке у погледу афирмисања ћирилице у јавној и службеној употреби, можемо доћи у ситуацију да ћирилице нема нигде осим у нашој свести.
„Основни задатак сваке културне политике која је разумно форматирана, темељна и долична јесте да сачува културно језгро које су оставиле претходне генерације, да га обогати садржајем које нова генерација доноси и да тако сачувано и обогаћено преда генерацијама које долазе“, закључио је Вукосављевић, наводи Министарство у саопштењу.
ФоНет
Ауторска права Радио Оаза 2026