Чланови синода су навели да ће као црква бранити Косово и Метохију својом вером, надом и љубављу, али „изнад свега покајањем које је красило и наше претке који су знали да погреше, али и Богу да се врате”. „Морамо одржати и очувати своје Косово и Метохију, место свето на коме смо створени, зрели и опстали као народ, знајући да је изгубљено само оно чега се одрекнемо. Зато позивамо избегли народ да се враћа на своја огњишта која им нико не може и не сме одузети”, наводи се у саопштењу.
Свети синод је јуче из Пећке патријаршије позвао архијереје, државне органе и све установе да сабирају материјалну помоћ онима који су се вратили и који ће се вратити на Косово и Метохију. „Близу смо почетка Светог четрдесетодневног поста. Зато позивамо све верне на пост и молитву, узајамно праштање и покајање. Никад нам пост и молитва нису били потребнији него данас, јер се по речи Господњој, сваки демон, свако демонско зло, па и ово које нас је снашло, може изагнати само постом и молитвом. Оно што је људима немогуће, Богу је могуће”, поручују чланови синода који су у Патријаршију стигли у пратњи италијанског Кфора.
Одржавање седнице Светог синода у овом патријаршијском седишту и вековном духовном средишту СПЦ знак је бриге Цркве за своје светиње и за свој верни народ на косовскометохијским просторима коме су јуче у Високим Дечанима, Ђаковици, и Призрену упућене речи охрабрења и очинске љубави у времену обремењеном страдањем и новим искушењима.
Није необично што се Свети синод СПЦ састао у Пећкој патријаршији који је ставропигијални манастир, шо значи да се, иако је на територији Епархије рашко-призренске, налази под административном управом српског патријарха чија пуна титула гласи: архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски. Зато је у СПЦ обичај да се патријарси после устоличења у Саборној цркви у Београду уводе и у трон пећких патријарха.
Седамдесетих година прошлог века неколико пута су поједини људи из СПЦ предлагали патријарху Герману да седиште Српске цркве пресели из Београда у Пећку патријаршију, али до тога никада није дошло. Иначе, седиште Српске цркве где се углавном и одржавају седнице Светог синода је у Патријаршијском двору у Београду од 1934. године.
М. Пешић