- Па Министарство просвете је у суштини требало, по одговарајућем члану, да врши контролу свих установа да ли су имале овлашћење да издају докторске дипломе, или нису. У претходном периоду, значи 25 година то није урађено, наводи Мирољуб Миливојчевић из Комисије за акредитацију.

У сваком случају, званични подаци о броју доктора наука у Србији показују да се он рапидно увећава: 2007. било је 206 доктора наука, пет година касније тај број порастао је за 270%. А врхунац је протекла година, када је уписан број од 2.012 доктора наука. Министар просвете Србије Младен Шарчевић изјавио је да се о признавању звања на факултетима у Србији закон не може тумачити ретроактивно. Он је рекао и да нико не треба да брине за дипломе које су стечене у последњих 20 година, осим, како је рекао, неких који су их стекли на сумњив начин.

Према писању Вечерњих новости, Комисија за акредитацију и проверу квалитета (КАПК) довела је у питање дипломе око 2.000 професора, доцената и асистената на приватним факултетима у Србији.

- У свету не постоји ретроактивна примена закона и не може се један докторат оспорити, јер је реч о људима који су стекли звања, имају своје породице, а неко се сада игра њиховом судбином и угледом, рекао је Шарчевић. Додао је и да се једном дата акредитација може оспорити "у другој реакредитацији" и селектовати приватни од државних факултета. Он је у изјави новинарима током обиласка средњих и основних школа у Бору оценио и да је КАПК одлучио да уведе ред у високо образовање, а онда је допринио стварању "правне несигурности".

- По овом питању ангажовали смо и експерте Европске комисије, а тражили смо и мишљење Савета за високо образовање, рекао је Шарчевић. Додао је и да ће цели проблем поставити "искључиво као правни". Шарчевић је рекао да је министарство близу решења, и да ће "ових дана изнети свој став".

- Нико не мора да брине за своје дипломе, осим неких који су их стекли на 'сумњив начин', рекао је Шарчевић.

Б92