Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

У пожару који је на данашњи дан пре четири године избио у манастиру Хиландару на Светој гори страдала је половина манастирског комплекса. Пожар, који је избио у ноћи између 3. и 4. марта 2004. године, ширио се преко кровова и потпуно је уништио део манастирског комплекса од игуманове келије, део конака све до Пирга Светог Саве, а ван домасаја ватре су остали Црква краља Милутина, ризница, архив и библиотека. Северозападни део изгорелог конака подигнут је 1821. године. У њему су се налазили административна управа манастира, гостопримница и собе за смештај гостију.
У пожару је настрадао и Бели конак, подигнут 1598. године, а који је био у фази обнове, као и четири параклиса у саставу северног дела конака, са вредним фрескама из 17, 18. и 19 века. Од 42 иконе које су биле захваћене ватром спасено је свега 14. Градња манастир Хиландара, који је под заштитом Унеска, почела је 1198-1199. године у време Великог жупана Стефана Немање, родоначелника династије Немањић, која је два века владала Србијом.

Хрисовуљу којом се одобрава оснивање српског манастира и гарантују све повластице које припадају светогорским светињама монашке државе на Атосу (у данашњој Грчкој) издао је византиски цар Алексије III Ангел. Сагласност за градњу стигла је из тадашњег светогорског протата и манастира Ватопед, који је неколико година раније примио у окриље Стефана Немању и његовог сина Растка Немањића, потоње српске свеце Симеона и Саву, оснивача српске цркве и првог архиепископа. Новчане издатке за градњу манастира преузео је нови владар, први српски краљ Стефан Првовенчани, син Стефана Немање.