Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

У Српској академији науке и уметности обележена је годишњица рођења књижевника Иве Анрдића. Академици и књижевници слажу се да и данас дела и речи нобеловца и даље живе. Како би подсетили на све што је за живота за књижевност урадио, академици и писци су обележили 125 година од Андрићевог рођења.

Председник Организационог одбора за Андрићев јубилеј Миро Вуксановић истиче да је сваки јубилеј прилика да се подсетимо великих људи и њиховог дела.

“Да још на један друкчији начин и можда потпунији начин, промислимо шта они за нас значе”, додао је он.

А Иво Андрић је значио, и оставио дубок траг у књижевности. Прву књигу стихова у прози “Еx Понто” објавио је 1918. године, али се памте и “Проклета Авлија”, “Травничка хроника”, “Јелена, жена које нема”.

Добио је Нобелову награду за књижевност 1961. за роман “На Дрини ћуприја”, а са 34 године је постао члан Српске академије наука и уметности.

Преседник САНУ Владимир Костић сматра да је Андрић “обележио и време, и менталитет, и околности у којима смо расли”.

“Андрић је потпуно актуелан и хоћу да кажем после 91 годину, Андрић је још увек члан Српске академије науке и уметности”, поручио је председник САНУ.

Андрић је обрзац како се на једноставан начин долази до савршенства када је у питању употреба речи и реченица у приповеткама и романима, каже књижевник Горан Петровић.

“То је један од оних писаца - а то је кад су у питању велики писци - увек изнова нов када га читате, са 20 година или са 30 година и касније, увек нешто ново откривате, а опет је увек све исто, јер имате осећај када су у питању велике књиге да је то што је писано, писано само због вас”, каже Петровић.

Андрићев траг дубок је и у светској књижевности, а његова дела преведена су на преко 50 језика.

Н1