У Српској академији науке и уметности обележена је годишњица рођења књижевника Иве Анрдића. Академици и књижевници слажу се да и данас дела и речи нобеловца и даље живе. Како би подсетили на све што је за живота за књижевност урадио, академици и писци су обележили 125 година од Андрићевог рођења.
Председник Организационог одбора за Андрићев јубилеј Миро Вуксановић истиче да је сваки јубилеј прилика да се подсетимо великих људи и њиховог дела.
“Да још на један друкчији начин и можда потпунији начин, промислимо шта они за нас значе”, додао је он.
А Иво Андрић је значио, и оставио дубок траг у књижевности. Прву књигу стихова у прози “Еx Понто” објавио је 1918. године, али се памте и “Проклета Авлија”, “Травничка хроника”, “Јелена, жена које нема”.
Добио је Нобелову награду за књижевност 1961. за роман “На Дрини ћуприја”, а са 34 године је постао члан Српске академије наука и уметности.
Преседник САНУ Владимир Костић сматра да је Андрић “обележио и време, и менталитет, и околности у којима смо расли”.
“Андрић је потпуно актуелан и хоћу да кажем после 91 годину, Андрић је још увек члан Српске академије науке и уметности”, поручио је председник САНУ.
Андрић је обрзац како се на једноставан начин долази до савршенства када је у питању употреба речи и реченица у приповеткама и романима, каже књижевник Горан Петровић.
“То је један од оних писаца - а то је кад су у питању велики писци - увек изнова нов када га читате, са 20 година или са 30 година и касније, увек нешто ново откривате, а опет је увек све исто, јер имате осећај када су у питању велике књиге да је то што је писано, писано само због вас”, каже Петровић.
Андрићев траг дубок је и у светској књижевности, а његова дела преведена су на преко 50 језика.
Н1
- Конобар, шта пије она лепотица за другим столом?
- Виски, 25 година стар.
- Стави је две коцке леда од мене.
Ауторска права Радио Оаза 2024