Аутомобили су некада имали само по неколико прекидача и дугмади, а неки сада имају чак 50 тастера на управљачу и инструмент-табли, који су уз то и вишефункционални. Пред возачима су и екрани осетљиви на додир, ту су и говорне команде, екрани за писање, „хедс-ап” прикази на ветробранима и ретровизорима и компјутерске 3Д слике. „Додаје се све више слојева сложености и информација надохват возача, често без размишљања да ли је добра идеја ставити све то ту”, рекао је Стрејер. Та сложеност повећава укупно време које возачи троше покушавајући да користе те системе.

Ауто-индустрија каже да су за возаче нови системи боља алтернатива од мобилних телефона и навигационих уређаја који и нису били замишљени да се користе током вожње.

Системи интегрисани у возило су „пројектовани тако да се користе током вожње и захтевају пажњу возача колико и подешавање радија или уређаја за климатизацију, што се одувек сматрало прихватљивим током вожње”, тврди Вејд Њутон, представник Савеза произвођача аутомобила.

Али, Џејк Нелсон, директор ААА за истраживање безбедности саобраћаја, изјавио је да су возачи током тестирања 30 аутомобила и камионета – модела за 2017. годину, скретали поглед сa пута и склањали руке сa управљача док су користили системе за „инфотејнмент”.

Пробни возачи су користили говорне команде, екране осетљиве на додир и другу интерактивну технологију током вожње за телефонске разговоре, слање текстуалних порука, за подешавање радија или уређаја за навигацију.

Јасно је да се произвођачи аутомобила нису довољно потрудили да би ти системи брзо одговарали на команде и да би били једноставни за коришћење, рекао је Нелсон. Истраживачи су оценили да ти системи у 23 од 30 возила захтевају „веома велику” или „велику” пажњу возача. За седам је процењено да захтевају „умерену” пажњу. Није нађен ниједан такав ауто-систем чије коришћење захтева мало пажње.

Програмирање уређаја за ГПС навигацију у возилу одузима највише пажње возача – у просеку по 40 секунди. При брзини од само 40 километара на час аутомобил за то време пређе дужину четири фудбалска игралишта. Претходно истраживање је показало да возачи који склоне поглед с пута на само две секунде двоструко повећавају ризик од удеса.

Под притиском индустрије, Управа за безбедност саобраћаја САД на путевима је 2012. године донела само „добровољне смернице за безбедност” технологије инструмент-табле аутомобила, а не и обавезујуће стандарде. Те смернице препоручују произвођачима да спрече могућност програмирања уређаја за навигацију док се аутомобил креће. Међутим, могућност програмирања уређаја за навигацију током вожње постоји у 12 возила обухваћених студијом.

Смернице такође препоручују произвођачима аутомобила да спрече слање текстуалних порука током вожње, али је то ипак могуће у три четвртине тестираних возила. Слање порука је током теста дошло на друго место по скретању пажње возача с вожње.

Возачи су мање скретали поглед сa пута када су користили говорне команде, али је и у том случају сигурност мања јер је возач предуго усредсређен на то шта говори.

ААА каже да возачи треба да користе „инфотејнмент” технологију „само за легитимне ванредне ситуације или хитне потребе повезане с вожњом”. Такође апелује на произвођаче возила да блокирају могућност програмирања уређаја за навигацију и слање порука током вожње. Позива их и да „инфотејнмент” системе пројектују тако да њихово коришћење не захтева више пажње него слушање радија или „аудио-књига”.

Скоро 70 одсто одраслих у САД каже да жели нову технологију у свом возилу, али само 24 одсто сматра да технологија ради савршено, утврђено је истраживањем јавног мњења за ААА. „Возачи желе технологију која је безбедна и једноставна за коришћење”, рекао је Маршал Донеј, председник и извршни директор ААА, „али многе од могућности додатих садашњим системима ’инфотејнмента’ довеле су до прекомерне сложености, а понекад и до фрустрирања возача”.

Бета