На Дечијем гробљу у Сиску данас је служен парастос за 2.000 српске деце са Козаре, која су убијена у Другом светском рату.
Представник Српског народног вијећа града Сиска Мирјана Олујић рекла је Срни да је кроз логор у Сиску прошло више од 6.000 деце, старосне доби од два месеца до 12 година. Она је напоменула да је у спасавању деце учествовала Диана Будисављевић, због чега је Градско веће Сиска јуче одлучило да се простор код Дечијег гробља обележи таблом која носи име познате хуманитарке. Она је истакла да су Дан сећања на страдалу српску ратну сирочад, заточену у Сиску од августа 1942. до јануара 1943. године, организовали СНВ и Вијеће српске националне мањине из тог града и да је реч о седмој оваквој комеморацији.
- Важно је памтити и обележавати овакве догађаје да се они више никада и нигде не понове, поготово не деци, која су тада одвајана од мајки и довођена у такозвана прихватилишта, односно логор, где су страдали - рекла је Олујићева.
Она је изразила жаљење што се Бискупија града Сиска први пут није одазвала на овај скуп, јер, како је навела, сматрају да је приступ комеморацији једностран с обзиром на то да је католичко свештенство имало велику улогу у спашавању те деце.
- Сматрам да ово место није за разговоре о томе ко је више или мање крив, већ место на коме треба исказати пијетет према страдалој деци - рекла је Олујићева.
Она је додала да су Дану сећања присуствовали и представници антифашистичких удружења из Сиска, удружења логораша из Србије и Републике Српске, локалне власти, Српске православне цркве, невладиних организација и да су се присутнима обратили преживели логораши и представници СНВ-а.
Председник Градског удружења логораша Другог светског рата Бањалука Добрила Кукољ, која је присуствовала Дану сећања, рекла је раније Срни да чланови ове организације обилазе места страдања српског народа за време Независне Државе Хрватске са жељом да то убудуће наставе и младе генерације како српске жртве у Другом светском рату никада не би биле заборављене.
Усташко-немачки логор у Сиску основан је 3. августа 1942. године по завршеним операцијама на Козари и Шамарици. У свом саставу је имао и посебан логор који се службено називао "Прихватилиште за децу избеглица".
Дечији логор у Сиску, највећи те врсте у НДХ-а, налазио се под покровитељством "Женске лозе усташког покрета" и "Усташке надзорне службе". Непосредно управљање "дечијим прихватилиштем" било је у рукама усташе Антуна Најжера, лекара по струци.
Логор је био лоциран у неколико објеката у граду: згради бившег Југословенског сокола, такозваној Соколани, дворани женског Самостана Светог Винка, магацину солане Рајс, згради Гучи, основној школи у Новом Сиску и такозваној Карантени, односно једној од шест барака сабирног логора.
Деца су овдје, па и она најмања, од свега неколико месеци, морала да леже на поду, тек са танким слојем сламе, без одеће и покривача.
Први транспорт у Сисак стигао је 3. августа 1942. године са укупно 906 деце. Дан после долази још 650 малишана, а у трећој групи, која је у Сисак допремљена 6. августа, налазило се 1.272 деце.
У Теслићевој стаклари и у новоподигнутим баракама, тзв. Карантени, налазио се општи сабирни логор за мушкарце, жене и децу. Овдје је током августа и септембра 1942. године од родитеља који су бирани за присилни рад у Њемачкој одузето 3.971 дете.
Тако је од 3. августа 1942. године до 8. јануара 1943. године у Сиску било заточено 6.693 српских дечака и девојчица са Козаре, Баније, Кордуна и из Славоније.
Срна
Ћирилица
Како писати...
Карикатура недеље
Кликните на слику да је увећате.
Виц недеље
Временска Прогноза
Ауторска права Радио Оаза 2026