Сваког лета климатолози, капетани бродова, као и Инуити (групе народа које живе на обалама Северног леденог океана) - пријављују да се ледени покривач на Арктику стално смањује. Не тако давно, чак и током лета, ово подручје било је покривено дебелим слојем леда и недоступно да се до њега дође морским путем. Сада фински ледоломац „Нордика”, са капацитетом од 13.000 тона, може да остане беспослен. Како се све више топи лед, тако овај брод плови својим путем без икаквог напора. Дјук Шнајдер, навигатор, чији је задатак да наводи пловидбу кроз опасне воде, каже да је некада лед на овом месту био дебео неколико метара. „Прошле године, на пример, одређена места била су потпуно покривена ледом, а сада се потпуно истопио, тако да је чак и мореуз Меклинток био комплетно без леда – што се веома, веома ретко дешава”, истиче навигатор Дјук Шнајдер.

Сателитско праћење од 1979. године показује да се ледени покривач на Арктику сваке године смањи за око 88.000 квадратних километара, што је, на пример, једнако површини Србије.

Научници кажу да то смањење не може да се заустави чак иако земље које су потписале Париски климатски споразум 2015. остваре своја обећања да ће глобално загревање држати на нивоу испод два степена Целзијуса. „Арктик се топи по стопи од око два и по процента по деценији, ако гледамо нивое из маја, и око 10,4 процента по деценији у августу”, истиче климатолог Ендру Вивер.

Неки виде и одређене предности. Некада вечно замрзнути северозападни пролаз из северног Атлантика до северног Пацифика сада је отворен лети, што дозвољава пловидбу бродовима за крстарење, рибарским и трговачким бродовима који доносе робу локалним заједницама.

Међутим, негативне последице могле би да буду дугорочне. „Може да се развије туризам када ће људи долазити крузерима да виде поларне медведе који неће бити ту за 20 или 50 година”, каже стручњак за климатске промене Мајкл Бајерс. Научници кажу да ће, ако се овај тренд настави, и већина деце Инуита ускоро редовно имати лета без леда, а можда - и зиме без леда.