Мршави на посту

Ево шта је до сада наука открила код три главне врсте дијета са повременим постом. 
Пост сваког другог дана: не једете 24 сата а онда наредних 24 сата једете "нормално".

Нема доказа да пост сваког другог дана има већи ефекат од других врста дијете. О овој врсти дијете су урађене само три мање студије, а ниједна од њих није укључивала и контролну групу ради поређења резултата.

Иако је једна студија показала просечан губитак килограма од 2,5 одсто за 22 дана, учесници су рекли да су током целог испитивања у данима поста били веома гладни.

Модификовани пост: уносите четвртину калорија које су вам дневно потребне (око 500) два дана недељно који нису један за другим а једете нормално осталим данима. Постоје три студије о модификованом посту на особама са вишком килограма и гојазним особама које имају групу за поређење (или 1.200-1.500 калорија дневно или три четвртине дневних калоријских потреба). У само једној од овихстудија је установљено да је група на посту смршала за 4,1 одсто више од групе за поређење.

Ниво шећера у крви се није значајно разликовао код групе на посту и групе за поређење у свим овим студијама, али је ниво инсулина био мањи код групе на посту у две студије. (Висок ниво инсулина подстиче организам да чува више масти, нарочито око струка.)

Временски ограничен унос хране: овај образац дијете продужава ноћни пост са 12 на 20 часова тако да имате мање времена да једете па зато имате мањи број оброка у току дана.

Урађене су две мање студије о временски ограниченом уносу хране код људи. У једној од њих, 29 мушкараца са нормалним индексом телесне масе су две недеље поштовали ноћни пост од 11 или више сати а затим две недеље следили редован распоред оброка. Током периода поста су изгубили 1,3 одсто више килограма него у контролном периоду.

Друга студија се бавила утицајем само једног оброка дневно, и то поподне, током осам недеља код 15 одраслих особа са здравим индексом телесне масе и установила да су изгубили 2,1кг масти у поређењу са чињеницом да нису ништа смршали кад су исти број калорија поделили на три оброка дневно. Као што је и било за очекивати, кад су јели један оброк дневно, учесници су били много гладнији ујутро.

Без очигледних предности

Из свега наведеног се може закључити да дијете које подразумевају повремени пост нису ништа боље од смањења уноса калорија на дневном нивоу када је у питању мршављење или здравље. Преглед свих истраживачких студија које су поредиле повремени пост са дневним смањењем калорија је открио да су у групама на повременом посту људи изгубили 3 до 8 одсто телесне тежине током три до 24 недеље, док је дневно смањење уноса калорија довело до мршављења за 4 до 14 одсто током шест до 24 недеља.

Губитак масти и ниво инсулина и шећера у крви такође нису били ништа бољи код група на повременом посту него код група са дневним смањењем уноса калорија.

У студијама на здравим одраслим особама нису примећени никакви штетни ефекти повременог поста. Међутим, ове студије су рађене на малим групама испитаника и то краткорочно. Истраживања се такође нису бавила утицајем повременог поста на навике у вежбању, квалитет сна и квалитет исхране. Сигурно је да је немогуће да задовољите све своје потребе за хранљивим материјама преко само једног оброка дневно, што доводи у питање дуговечност такве исхране и чак је чини ризичном.

Ако имате неки здравствени проблем, узимате лекове, имате дијабетес или проблеме са контролом шећера у крви, имате мање килограма него што би требало или имате историју поремећаја у исхрани, посаветујете са својим лекаром пре него што кренете на дијету која подразумева пост. Ако сте трудни или дојите, повремени пост није добра дијета за вас.

Потврђује се да повремени пост подстиче мршављење и побољшава метаболичке параметре, али није једнако успешан као проверени метод умереног смањења уноса калорија ан дневном нивоу.

Ограничавање времена које проводите у јелу путем повременог поста може да вам помогне да унесете мање калорија и временом доводи до губитка килограма. Све зависи од тога која врста рутине на вас најбоље делује. Неки људи често осећају глад или се боре са падом нивоа шећера у крви током дана, услед чега су мањи, чести оброци боља опција за њих.

Најчешћи проблем код поста је да су људи склони да се преједају оним данима када не посте. Зато изненађује чињеница да наведена истраживања нису показала да до овога долази. Да ли ова врста дијете делује на вас или не вероватно зависи од ваше личности, начина живота и склоности при избору хране.

www.mcall.com