Екстремне врућине и екстремно ниске температуре сваке године у Европи узрокују смрт око 3.000 људи. Најновије прогнозе, објављене у часопису Лансет - планетарно здравље, још су песимистичније. Експерти упозоравају да, уколико се до 2100. не учини ништа, од последица климатских промена у Европи би сваке године могло да умре 152.000 људи - 50 пута више него до сада.

Топлотни таласи могли би да буду одговорни за 99 одсто смртних случајева узрокованих климатским променама, а према оценама стручњака најугроженији су становници Јужне Европе. Топлотни и хладни таласи, шумски пожари, суше и поплаве са којима се Европљани све чешће суочавају, последица су емисије штетних гасова и директно су у вези са људским деловањем, наводи се у студији.

- У 21. веку, климатске промене су једна од највећих глобалних претњи по људско здравље и њихов штетни утицај на друштво биће све више повезан са катастрофама изазваним екстремним временским условима. Уколико не буде хитног реаговања на глобално загравање до краја века, око 350 милиона Европљана годишње могло би бити изложено штетним климатским екстремима - наводи коаутор студије, Ђовани Форцијери.

Кина је одговорна за једну четвртину светске емисије гасова са ефектом стаклене баште, а САД су на другом месту са нешто више од 15 одсто, па је њихово учешће у борби против климатских промена од кључног значаја. Иако су обе земље прошле године ратификовале Париски спопразум за ограничавање глобалног загравања, ове године све се променило.

Амерички председник Доналд Трамп сматра да су климатске промене измишљотина и да би због Париског споразума без посла могли да остану милиони Американаца. Због тога је у предизборној кампањи најавио повлачење из Париског споразума, а обећање је јуче спровео у дело.