Кромпир је један од значајних извора витамина из групе Бе, тачније витамина који штите нервни систем. Сто грама обареног кромпира, садржи око 0,10 милиграма витамина Бе 1, затим 0,40 милиграма Бе 2 и више од једног милиграма витамина ПП. Млад кромпир обогаћен је још и витамином Це (40 милиграма на сто грама). Према томе, 300 грама младог кромпира, печеног или куваног у пари, садржи више од половине дневне потребе витамина неопходних одраслој особи. Зими, међутим, овај постотак витамина у кромпиру износи једва 15 одсто. Ваља знати да се подгревањем и дужим кувањем у знатној мери смањује витаминска вредност кромпира.
Велике количине калаја у кромпиру поспешују излучивање воде из организма. Употребљава се и у лечењу срчаних болесника за такозване неслане кромпирове куре. Те куре могу да практикују и здраве особе. За један оброк потребно је 150 грама кромпира скуваног у води, с додатком 40 грама бутера и 60 грама павлаке. Напомена: јело не сме да буде слано.
Може ли се кромпир елиминисати из исхране? У ствари, нема намирнице за коју би се могло рећи да је неопходна. Увек се може наћи одговарајућа замена. Али, тачно је и то да би се због изостављања ове намирнице, која садржи угљене хидрате, морала повећати количина сличних, као што су хлеб, пиринач, тесто…
Да ли кромпир гоји? Било би погрешно одговорити потврдно.Кромпирса свега 90 калоријана 100 грама је веома подесан ѕа дијете уколико се спрема на што природнији начин односно кува или пече у љусци. Према томе, просечна порција од 250 до 300 грама, у односу на дневну количину од 2.300 до2.800 калорија неопходних за наш организам, има ограничену калоричну вредност.