Парастостом код спомен-обележја у селу Крекови код Невесиња и полагањем венаца данас су обележене 142 године од почетка устанака у Херцеговини - "Невесињске пушке".
Парастосу на месту одакле је кренула прва "Невесињска пушка" против Отоманског царства, присуствовао је велики број званица, а затим су на спомен-обележје положени венци.
Прва "Невесињска пушка" избила је 9. јула 1875. године против отоманске власти, и убрзо се проширила на целу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе, што је довело до избијања српско-турског рата и настанка такозване Велике источне кризе. Резултат овог рата било је признање независности Србије и Црне Горе, као и аустроугарска окупација БиХ на Берлинском конгресу 1878. године.
Друга "Невесињска пушка", познатија као "Улошки устанак", избила је у јануару 1882. године нападом устаника на аустроугарску жандармеријску станицу у Улогу, због доношења такозваног Војног закона о обавезном служењу војске младића из БиХ.
"Невесињска антифашистичка пушка" представља оружани отпор усташама 3. јуна 1941. године у селу Дрежањ, после масакра 27 људи у селу Удружњу код Невесиња.
Наташа Глигорић, праунука устаника Пере Тунгуза, рекла је да је у рукама њеног прадеда пукла прва невесињска пушка 1875. године када је са четом устаника пресрео турски караван и када су добили прву битку.
"Њихово родољубље била је љубав према своме, а никако мржња према другима. Срби на овим просторима нису били освајачи већ су чували свој дом, породицу, веру и борили се против окупатора", напоменула је Глигорићева.
Венце су положили изасланик председника Републике Српске Илија Таминџија, делегације Народне скупштине и Владе Републике Српске, Скупштине Србије, као и представници удружења проистеклих из посљедњег одбрамбено-отаџбинског рата, општине Невесиње и потомци устаника.
Начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић изјавио је да су устанички хици испаљени на данашњи дан пре 142. године у Крековима код Невесиња променили карту Европе, као и да је и последњи одбрамбено-отаџбински рат био инспирисан "Невесињском пушком".
Посланик у Скупштини Србије Миодраг Линта рекао је да је Херцеговачки устанак остао трајни узор и инспирација многим генерацијама које су се бориле за слободу српског народа.
"Српски народ невесињског краја је кроз три `Невесињске пушке` и последњи отаџбински рат показао како се бори за част, достојанство и слободу српског народа", оценио је Линта. Он је нагласио да је последњом "Невесињском пушком" српски народ западно од Дрине дочекао да створи своју државу.
"Република Српска и Србија имају велику обавезу да се боре за национална и људска права нашег народа који је протјеран са вјековних огњишта у Хрватској и Федерацији БиХ. Ми морамо чинити све да се тај народ врати и да му се врате имовина и права", поручио је Линта.
СРНА
Много више о устанку ОВДЕ
Ауторска права Радио Оаза 2026