У Првом светском рату 28. фебруара 1916. године, завршено је пребацивање на Крф главнине од око 140.000 српских војника. Почетком јануара, прве српске јединице су доспеле до Скадра, где је требало да их прихвате савезнички бродови, који се нису појавили, па су, због мрцварења дуж мочварног албанског приморја током додатне голготе од 160 километара од Скадра до Валоне, војници масовно умирали од глади и исцрпљености. Од 23. јануара до 23. марта 1916. у Крфском заливу је сахрањено 4.847 српских војника и официра.
На острву су формирани готово сви нивои организације државне управе. Народно позориште на Крфу било је уступљено од стране крфских власти за заседање српског Парламента од 19. јануара 1916. до 19. новембра 1918. док је у хотелу Бела Венеција била смештена српска Влада.
Излазиле су и Српске новине у тиражу од десет хиљада примерака. Штампане су многе књиге као и уџбеници за децу. На Крфу је формирана српска основна школа са 290 ученика и нижа гимназија са 120 ђака. Организована су спортска друштва, одржавале су се фудбалске утакмице са савезничким екипама.
Током боравка на Крфу Срби су успоставили јаке везе са локалним становништвом, које трају до данашњи дана. Доста Срба је остало да живи на острву, склопљени су многи бракови. Тако је власник хотела Бела Венеција у коме је била смештена српска влада, Јанис Газис, удао све три своје ћерке за Србе. Регент Александар и други српски официри крстили су многу крфску децу. Ипак, најуверљивије сведочанство о неизбрисивом трагу боравка Срба на Крфу је то да су се у речнику данашњих, поготово старијих Крфљана задржале речи: 'тата', 'баба, глава', 'кућа'.
Срби на Крфу 1916 -1918
Ауторска права Радио Оаза 2025