Да се премијер бира на тендеру, какве би услове морао да испуњава? Да је прво уписао државни факултет, да неколико година није положио ниједан испит и да је онда преко ноћи схватио да се на неком приватном универзитету диплома, па чак и докторска титула, може стећи и без учења? У реду, тај услов многи испуњавају, само су се трудили да нигде не остане ниједан писани доказ да су баш тако постали академски грађани, тако да то тешко могу да документују.

Опет, како би, да се распише тендер, реаговала Комисија за јавне набавке? Да ли би инсистирала да најнижа цена (плата) буде преовлађујућа за избор најбољег понуђача? И како се то уклапа у тржишно начело по коме је ниска цена одраз лошијег квалитета, јер ако је тако, плашим се да би најнижа цена у ствари била најскупља за државу.

У тендеру би морало јасно да стоји и да Влада не сме себи из буџета да даје субвенције од 10.000 долара зато што попуна места премијера не може да се третира као отварање нових радних места. Без такве одредбе, некоме би и то могло пасти на памет.

Због штедње најјефтиније је да Вучића замени потпредседник СНС-а и градоначелник Новог Сада. На вратима премијерског кабинета могу да се убаце само слова Е и В иза ВУЧ и испред ИЋ. И ето од Вучића - Вучевић. Критичари сумњају да би то могла бити и једина промена.

Дан пре полагања заклетве Вучић је још једном изненадио јавност. Не тиме што је обећао просечну плату од 440 евра до краја године - обећавао је он раније и целих 500 евра, па је остварење тог циља померио за 12 месеци - већ изјавом да, за разлику од других, не мисли да буде на власти још 10 година. То ме подсетило на виц у коме конобар пита сина колико је један и један, а овај му каже два. Незадовољан исто пита и првог пролазника и добије исти одговор. Хмм, помисли у себи, можда и јесте два, али је мало. Тако и Вучић не планира да буде на власти још 10 година. Пет претходних провео је на власти као ППВ и премијер, наредних пет биће председник, а после ћемо већ видети. Свога бога. Уосталом, ко ће се овог обећања сетити за 10 година? А можда он рачуна на то да грађани Србије лоше рачунају. А он можда рачуна и на још један председнички мандат, чим промени Устав Србије.

Од свих сарадника једино је разочарао Синишу Малог. Није добио књигу, неће поново да буде градоначелник. Није то ништа страшно. Ако се Мали стрпи годину и по дана без функције, ето њега опет на јавној сцени. Ако не верује, нека пита Бату. Мислим на Братислава Гашића, мада Малом много може да помогне и неки други - велики бата.

Милан Ћулибрк, НиН