За морски или мускатни орашчић чији мирис и укус даје посебну ноту куваном житу и другим колачима, већина не слути да има и јака лековита својства. Код нас се углавном користи у припреми посластица, док је у европским кухињама чест састојак јела од пилетине и чорби од телећег и јагњећег меса. Додају га и спанаћу, бареном кромпиру и печуркама. Као зачин савршено се слаже са бибером, луком и ловоровим листом.

Мускатни орах, такође, помаже и код несанице и делује умирујуће на нервни систем. Ублажава грчење мишића, олакшава болове у зглобовима, снижава крвни притисак и ниво холестерола у крви, побољшава концентрацију и циркулацију, а помаже и код зубобоље.

На европско тло стигао је са острва Банде у архипелагу у источној Индонезији. Холанђани, који су освојили овај део света, схватили су брзо колика је вредност овог коштуњавог плода, па су забранили да се односи са острва. Тек у Другом светском рату, један француски војник успео је да прокријумчари неколико проклијалих семенки на Маурицијус, тако се завршио монопол Холанђана у гајењу и трговини мускатних орашчића.

Осим у Индонезији, данас се успешно гаји и у Индији, Шри Ланки, Сингапуру, а посебно на Гренади, где је као национални симбол истакнут на застави.

Ево неколико народних рецепата од ове чаробне биљке: