Умро је 26. фебруара 1960. године, лингвиста, професор Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије (после Другог светског рата Српска академија наука и уметности) од 1937. до 1960. и члан свих словенских академија. После завршене Велике школе у Београду, студирао је словенску филологију и лингвистику у Одеси и Москви. Основао је и уређивао часописе "Јужнословенски филолог" и "Наш језик".
Оснивач је српске модерне дијалектологије и један од твораца научне синтаксе. Решио је сложен проблем општесловенског акцентног система. Под његовим руководством, САНУ је издала прву књигу великог "Речника књижевног и народног језика". Написао је око 500 расправа, језичких огледа, научних критика, полемика и приказа.
Дела: "О језичкој природи и језичком развитку" (два тома), "Правопис српскохрватског језика", "Дијалекти источне и јужне Србије", "О двојини у словенским језицима", "Галички дијалекат".
Велики Вуков следбеник