Исечен на велике, мале, танке и дебеле кришке, ваздушаст, мекан, црн, бео или ражани, хлеб је и данас, као и хиљадама година уназад, неизоставни део свакодневне исхране. Ретко ко може замислити укусан ручак без бар једног парчета. Мада се служи се као додатак оброку, многи воле и да га грицкају успут. Наравно, најукуснији је кад је свеж и врућ, а кад стоји одређено време отврдне, па се веште домаћице на разне начине довијају да им хлеб остане укусан и мекан и сутрадан.
Према неким историјским подацима, први хлеб је испечен пре, отприлике, 12000 година. Тесто за овај хлеб било је направљено од воде и здробљених зрнаца неких биљака. Претпоставља се да су у праисторији људи спремали хлеб покривајући посуду врућим пепелом, а верује се да је тако добијени производ био танак и прилично тврд.
Према прикупљеним подацима археолога, приликом вишегодишњих ископавања древних локација, Стари Египћани су били заслужни за откривање састојака који су доприносили да хлеб постане ваздушаст и мек. Они су у тесто убацивали састојке сличне данашњем квасцу, захваљујући којима је хлеб после печења био изнутра светао и ваздушаст.