Притом се, такође, заборавља да је до масовног таласа избеглица дошло управо уочи саме интервенције, као и чињеница да се само неколико дана након обустављања бомбародвања у Покрајину вратило 800 хиљада избеглих Албанаца. Међутим, ни осам година од тада није било довољно да међународне снаге и тамошње власти омогуће повратак преко 200 хиљада прогнаних Срба.
Штавише, марта 2004.г. изведен је још један покушај дефинитивног етничког чишћења Срба са ових простора, у чијем је рушилачком походу уништен и велики број средњовековних српских верских светиња, изузетне историјске и културне вредности.
Такође се превиђа чињеница да међуетнички сукоби на Космету имају своју дугу предисторију, а значајан подстицај том процесу учињен је одмах након Другог светког рата, када је одлуком тадашњег председника Југославије Јосипа Броза Тита, хиљадама Срба староседелаца забрањен повратак на Косово и Метохију. Тиме је дефинитивно нарушена демограрфска слика покрајине, у којој су Срби дотад представљали већинску етничку заједницу. Тито је такође само у Србији формирао две покрајине, којима су давана све шира овлашћења, иако је и у другим републикама тадашње Југославије било делова са хомегеним етничким заједницама, као рецимо у Хрватској, где је живело 600 хиљада Срба или у Босни и Херцеговини, где су Срби представљали већинску етничку заједницу.  Оно што међународна заједница игнорише, а шира јавност мало зна, је да су Срби фактички етнички очешћени са простора Хрватске, након њиховог  масовног прогона изведеног уз прећутну сагласност Запада и да их је остало свега 200 хиљада, а тамошње власти ни после читаве деценије готово ништа нису учиниле да би обезбедиле њихов повратак. Сталним притисцима изложен је и опстанак српског ентитета у Босни и Херцеговини- Републике Српске, коме се чак ускраћује и помисао  на примену косметског преседана, иако је овде реч о конститутивном народу једне државе, а не мањини, као што је то случај са Албанцима на Косову и Метохији.
Можда су неки од ових детаља одговор на посебну осетљивост Срба на Косово и Метохију- колевку њихове државности, културе и идентитета, како су то ових дана приметили и неки водећи светски медији. Њихов масовни протест  у Београду против независности Покрајине, био је и својеврсни вапај за правдом и разумевањем међународне заједнице. Међутим, замишљен као миран и достојанствен скуп подршке косметским Србима да остану на својим огњиштима, који је требало да свету пошаље слику једне нове, демократске Србије, засењен је сликом дивљања емотивно прегрејане групе, углавном младих људи и неких хулигана, остављајући горак укус понижења код већине грађана Србије.
Међународни радио Србија