Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Умро је 25. фебруара 1888. године, ботаничар и природњак, први председник Српске краљевске академије. Медицину је завршио у Пешти, а у Бечу је усавршавао ботаничке студије и упознао Вука Караџића, по чијем је савету 1846. дошао у Србију. Радио је као лекар у Параћину, Јагодини и Крагујевцу, а 1856. постао је професор Лицеја, потом Велике школе у Београду, чији је ректор био шест пута.
Проучавао је флору, фауну и минералогију Балканског полуострва, посебно Србије. Описао је око 80 непознатих биљних и животињских врста. Открио је ендемско-реликтни четинар познат као "Панчићева оморика" (Picea omorika) и реликтне рамондије (Ramonda serbica, Ramonda nathaliae). Основао је и уредио Ботаничку башту у Београду.

Објавио је око 30 радова из ботанике, зоологије, геологије, минералогије, шумарства, археологије. Дела: "Флора Краљевине Србије", "Птице Србије", "Рибе Србије".

О босиљку Јосиф Панчић каже: »Ова биљка нашем народу осим многих других, које су раста виђенијег, цвета и мириса лепшег, најмилија, чему је зар узрок тај што босиљак прати Србина кроз све озбиљније прилике у животу, од рођења, где се младенцу кита босиљка у освећеној води до узглавља меће, до смрти, где му сестрина или болеће које сроднице рука струк босиљка на гроб посади«, Јосиф Панчић – Ботаника, Београд, 1868, 251.
На слици: Јосиф Панчић, споменик у студентском парку у Београду.