Келе сматра да овај подухват није тежак. Идеја је да се извајају мушка и женска рука које би придржавале гране Карађорђевог дуда.

- Руке већ имају симболику, а ово би биле руке свих грађана Смедерева. И свако од нас, од детета до најстаријег, са поносом би могао рећи да и он придржава наш дуд - каже Келе и позива суграђане да се сагласе и дају сугестије.

Да ли ће ова идеја одмаћи даље од Фејсбука, мало зависи од самих Смедереваца. Као заштићено природно добро, односно споменик природе ботаничког карактера, Карађорђев дуд је под ингеренцијом Завода за заштиту природе Србије. И када је 2014. године дудова грана завршила подно старог стабла, нико у Смедереву није смео да је „пипне” без сагласности и упутства ове институције. Нажалост, грана и после три године труне у дворишту Радничког универзитета крај Дунава. Одмах после ломљења гране, Завод је је издао мишљење Градској управи – Одсеку за инспекцијске послове о мерама санације које подразумевају уклањање са заштићене површине и одлагање гране на адекватно место, затим обраду и третирање оштећеног места стабла дуда ради његове заштите. После тога, дудова грана никоме није била тема. Идеја да се после санације она постави у подножју стабла белог дуда још није добила епилог, као ни могућност да се нађе међу музејским експонатима. У смедеревском музеју кажу да су задужени искључиво за покретна културна добра, што дуд није. Незванично, отпала грана нема споменички значај као док је била део Карађорђевог дуда. 

Дуд памти и сведочи

Иако је било спорења око тога да ли је стабло, чија је старост процењена на око 300 година, 1805. заиста могло бити толико да под његовом крошњом буде извршена примопредаја кључева, неоспорно је да простор на коме се налази Карађорђев дуд представља важно место за историју Смедерева. Према записима, вожд је ту окупљао устанике, а забележено је и да им је на том месту секао перчине, јер су их пре свега носили Турци. 

Оливера Милошевићу, Политика