Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

У Цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос за 348 Срба које су пре 24 године убили припадници Хрватске војске на подручју Равних Котара и на велебитском превоју Мали Алан.

Драгана Дукић, председник Удружења породица несталих и погинулих лица "Суза", које је организовало парастос, рекла је Срни да су прошле 24 године од када се десио овај гнусни злочин.

"Чињенице су познате, а жалосно је што ни после 24 године нико не сноси одговорност и нико није осуђен за овај злочин. То породице додатно растужује", нагласила је Дукићева. Она је истакла да је додатни терет за породице то што не знају шта се са њиховим најмилијима десило и не могу да их сахране како доликује човеку јер се још осам лица води као нестало.

Чланови удружења грађана "Српски светионик" на степеницама Цркве Светог Марка истакли су велики црно-бели транспарент са натписом "Злочин који траје" на српском, руском, немачком и енглеском језику и фотографијом избегличке колоне Срба из Хрватске из августа 1995. године.

Хрватске оружане снаге су 22. јануара 1993. године извршиле агресију под кодним називом "Масленица" на јужне делове Републике Српске Крајине, што је била трећа по реду агресија Хрватске на заштићено подручје УН.

У овој агресији на српској страни погинуло је 348 војника и цивила, међу којима 35 жена и троје деце до 12 година. У збеговима је умрло још 165 лица, углавном старије популације.

Из равнокотарских села протерано је више од 10.000 Срба, који су се раселили широм свијета.

У време ове агресије начелник артиљерије сектора "Велебит" био је косовски Албанац Агим Чеку, каснији косовски званичник, од чијих граната је, услед неселективног гранатирања по дубини подручја општина Бенковац и Обровац, највише страдало цивила, наводе из Удружења. 
Иако је агресија извршена на заштићену зону УН и пред очима многобројних припадника Унпрофора, до сада ни пред међународним нити пред домаћим судовима нико није процесуиран за злочине над Србима почињене у овој акцији.

И после 24 године равнокотарска села су још "сива зона" повратка прогнаних Срба.

Срна